Oružje za naftu

Autoritarni režim predsednika Eduarda doš Santoša, prema izveštajima organizacija za ljudska prava, hapsi i proganja političke protivnike, održava radne logore za prestupnike u koje se ubrajaju i homoseksualci i oni koji se ne slažu sa važećom politikom; pravo na okupljanje i demonstracije – ne postoji. Najveći deo stanovnika Angole živi u siromaštvu. S druge strane, ta zemlja raspolaže velikim zalihama nafte.
Nemačka je 2010. godine iz Angole uvezla dobra u vrednosti od 227 miliona evra. 98,4 odsto tih dobara čini nafta. Nedavno je u Nemačkoj velike diskusije izazvao plan vlade u Berlinu da proda 200 tenkova tipa „Leopard“ Saudijskoj Arabiji. Posao sa Angolom je dao novi podsticaj debati o nemačkom izvozu oružja.

Mitelbajeriše cajtung (Regensburg) o tome piše: „Kancelarka Angela Merkel u Angoli radi pre svega jedno: pokušava da ostvari nemačke interese kada je reč o sirovinama. Ali, dilom ’naoružanje u zamenu za sigurno snabdevanje naftom’ Merkel je još jednom dokazala kvalitet slona u porcelanskoj radnji. Angola je sirovinama najbogatija afrička zemlja koja ima ogromne zalihe nafte… Ali, zar je tu zemlju potrebno obrlatiti još i poslom sa naoružanjem u vrednosti od 60 miliona evra? Nedavno planirana isporuka tenkova Saudijskoj Arabiji oživela je sumnje u ozbiljnost nemačke podrške arapskim revolucionarnim pokretima. Sve i kada Merkel želi da proda Angoli ’samo’ patrolne brodove za obezbeđivanje granica, sigurno je da je 60 miliona evra, kada se ima u vidu siromaštvo većina od 18 miliona Angolaca, moglo da bude i pametnije uloženo.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Traganje za novim tržištima za nemačke investitore samo po sebi nije loša stvar. Utoliko nije opravdana kritika prema kojoj kancelarka na svom putu sledi samo interese energetske politike i zato odlazi samo u zemlje bogate sirovinama. Onaj ko želi da trguje, mora da traži sredinu u kojoj će procvetati. Glupo je, međutim, to što je Nemačka godinama potcenjivala ekonomski značaj kontinenta. Kina i Indija su tamo odavno, delom vrlo rigorozno, obezbedile sebi ključne privredne pozicije. Iz tog otrežnjujućeg saznanja nemačka vlada sada pokušava da nanovo podesi svoju politiku u Africi, pa nago menja strategiju: kontinent za milostinju je odjednom postao prostor za resurse. […] Neotesano uporno interesovanje predstavnika nemačke privrede za slobodan pristup afričkim sirovinama svedoči o iskrenosti: ono pokazuje šta Nemačka stvarno želi. Jedino što se tako oživljavaju sećanja na mučna kolonijalna vremena Takvo izrabljivanje ne sme da se ponovi. Na prvom mestu moraju biti ljudi, gladni ljudi u naftom bogatim zemljama Angoli i Nigeriji.“

Iskusna vojska Angole

Berlinski nadregionalni dnevnik Tagescajtung piše: „Nastojanja Nemačke da se uključi u afričko tržište za izvoz, dobila su originalan preokret: […] Privremenu dozvolu za to vladin Savet za bezbednost je dao u vreme velike koalicije (2005-2009)“, rekao je član nemačke delegacije u Angoli, „Nemačka samo učestvuje na aktuelnom konkursu za modernizaciju obalskih mornaričkih jedinica, koja trenutno ima četiri patrolna broda“. List prenosi reči kancelarke da Angola spada u zemlje koje se zalažu za stabilnost u regionu, te da je cilj Nemačke da se regionalni sukobi u Africi i rešavaju regionalnim snagama. Berlinski list navodi da „tako nešto na Angolu ne može da se primeni. Ta zemlja ima jednu od najvećih i po učešću u građanskim ratovima najiskusnijih armija Arfike, i više puta je vojno intervenisala u susednim zemljama Demokratskoj Republici Kongu i Kongo-Brazavilu. Angola se nalazi i u pomorskim teritorijalnim sukobima sa te dve zemlje.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković