Osiguranje protiv hakerskih napada

„Bila je to jednostavno slučajnost“, tvrdi Hartmut Mai. Naime, odmah nakon što je bivši službenik američke tajne službe NSA Edvard Snouden otkrio njene podatke, na tržištu se pojavio odgovarajući tematski paket osiguravajućeg društva Alijanc (Allianz Global Corporate & Speciality - AGCS). A Alijancu je ta velika javna diskusija došla kao kec na desetku. „Na to se uopšte nije moglo računati, ali to je za nas svakako dobra prilika“, kaže Hartmut Mai, koji je član Upravnog odbora Alijanc grupe.

Ideja nije nova

Paket koji nudi ta osiguravajuća firma je višestruk i na zahtev pokriva razne rizike. Šta ako hakerski napad dovede do toga da proizvodnja danima stagnira? Šta se dešava ako se hakerskim napadom naudi ugledu firme? U takvim i drugim slučajevima osiguravajuća kuća stupa na scenu.

No, ta ideja nije nipošto nova. U Sjedinjenim Američkim Državama često se otvaraju osiguravajuća društva koja pokrivaju štete nastale u računarskoj sferi, a osiguranici godišnje uplaćuju skoro milijardu evra. Martin Eling sa Instituta za privredno osiguranje iz St. Galena iz Švajcarske, kaže da je ta vrsta tržišta u Evropi „i dalje vrlo nerazvijena“. Ali, Eling smatra da i u Evropi postoji ista potreba, „zbog mnogih očiglednih primera rizika u kibernetičkom prostoru“.

Nije samo slučaj Snouden pokazao da je bezbednost računarskih sistema puna rupa kao švajcarski sir. Soni je, na primer, imao toliko problema sa „Plejstejšnom 3“ koji je povezan na internet, tako da su hakeri 2011. napali internet-portal i mogli da vide mnoge lične podatke korisnika, uključujući i brojeve kreditnih kartica. Bio je to senzacionalan slučaj, koji je naneo ogromnu štetu imidžu Sonija. No, takvu je štetu teško proceniti, ali i platiti. Gornja granica štete koja bi mogla da bude isplaćena paketom „Kiber-protekt" je 50 miliona evra, što bi u jednom takvom slučaju bilo brzo premašeno. Deo osiguranja je doduše i taj da se u akciju spaaavanja ugleda u javnosti uključuju i stručnjaci za odnose sa javnošću. „To su kontra mere putem sredstava komunikacije“, kaže Mai.

Samo za „velike ribe“

Ali, ne moraju sve štete da budu tako spektakularne kao u slučaju Sonija. Alijanc brine i o štetama nastalim iz nehata, kada, na primer, slabo obučeni radnik napravi sistemsku grešku ili kada preduzetnik svoje podatke čuva u internet-oblaku (Cloud). Ako se zbog hakerskog napada tim podacima ne može prići, u tom slučaju pomažu stručnjaci Alijanca. Takođe i u slučaju da se preduzetnicima nanese šteta u inostranstvu zbog povrede autorskih i tržišnih prava.

Visina iznosa koji firme treba da plate osiguravajućoj kući je različita, u zavisnosti od branše i veličine kompanije, odnosno od jačine osiguranja sistema, smatra ekspert za privredno osiguranje Martin Eling. Pojedine branše sama Alijanc grupa ne želi kao klijente, posebno one s velikim protokom podataka koje su samim tim i visoko rizične. Do sada nijedna banka nije postala klijent Alijanca, a privatno lice to ne može uopšte da postane.

Uprkos iskustvima iz Sjedinjenih Američkih Država i paketu koji nudi Alijanc grupa, to polje je u Evropi još poprilično novo. No Alijanc će vrlo uskoro ponuditi svoje usluge i u ostalim evropskim zemljama, ali i u Aziji, na Novom Zelandu i Australiji.

Autori: Klaus Jansen / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković