Osmanlijsko pravosuđe bilo je bolje?
7. avgust 2017.
Još nije zvanično, ali nema razloga da se sumnja u tu vest: državno tužilaštvo Turske je zatražilo da se Mešale Tolu (naslovna fotografija), nemačka novinarka i prevodilica, osudi na 15 godina zatvora. Optužena je za „terorističku propagandu“ i „članstvo u jednoj terorističkoj organizaciji“. Reč je o zabranjenoj levičarskoj marksističko-lenjinističkoj partiji (MLKP). Suđenje Toluovoj bi trebalo da počne 11. Oktobra u Istanbulu. Njen suprug – Turčin – je već od pre nekoliko nedelja u pritvoru. Iako ovoj novinarki kao nemačkoj državljanki mora biti obezbeđen kontakt sa nemačkim konzulatom, taj konzulat u Istanbulu je uspeo da dođe do nje tek posle dugog natezanja sa turskim vlastima. Nemačka vlada pokušava da izdejstvuje njeno puštanje na slobodu.
U turskim zatvorima se nalazi više od 40 nemačkih građana uhapšenih pod sumnjom da su imali veze sa pokušajem puča u toj zemlji prošle godine, ili da na neki način podržavaju teroriste. Među zatvorenicima su i novinar lista Velt Deniz Judžel kao i nemački pripadnik organizacije Amnesti internešnal Peter Štojdner. Evo kako o svemu piše nemačka štampa. Firma VeltN24 kojoj pripada list Velt podneo je zbog pritvaranja Deniza Judžela tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Nemačka štampa je objavila niz tekstova koji se povodom ovih događaja u širem kontekstu bave prilikama u Turskoj ili nemačko-turskim odnosima – iz kojih prenosimo sledeće:
Magazin Špigel pod naslovom: „Nacisti, špijuni i teroristi“ piše o tome kako je „konflikt između Berlina i Ankare podelio nemačko-tursku zajednicu i zastrašio firme i turiste“. „Erdogan je proteklih godina registrovao da na njegove provokacije obično uslede opomene, ali da nema nikakvih posledica iz Nemačke. Tako je stalno zaoštravao konfrontaciju. Može biti da se sada malo preračunao. Jer, politička kriza je u međuvremenu zahvatila privredu – i to bi moglo da ugrozi njegovu moć. Izbori će biti održani 2019. godine, a milioni Turaka nisu izabrali predsednika zbog njegove nacionalističke islamističke agende, već zato što im je obećao blagostanje.“
„Ništa turskoj privredi ne šteti više nego stah stranih investitora da više nisu sigurni u toj zemlji. A upravo to je slučaj. Sredinom jula je saznalo da su turski organi bezbednosti nemačkom federalnom uredu za borbu protiv kriminala predali listu sa imenima gotovo 700 firmi koje navodno sarađuju sa teroristima. Među firmama su i koncerni kao što su Dajmler ili BASF. A onda je vlada u Ankari pokušala da sve to ublaži i zataška, pa je u međuvremenu i zvanično povukla listu. Ministar spoljnih poslova Gabrijel je pokazao da pritisak iz Berlina deluje, ali to nije moglo da umiri investitore.“
„Država će uvek naći neki paragraf“, naslov je teksta objavljenog u listu Frankfurter algemajne cajtung posvećenog turskom advokatu Gurkanu Bičenu koji je specijalizovan za slučajeve povreda ljudskih prava. On se bavi i slučajevima kojih se drugi plaše. U Turskoj u kojoj vlada vanredno stanje advokati se neretko boje da brane osumnjičene „teroriste“, jer znaju: onog ko to radi, državni tužilac može da proglasi za „pomagača terorizma“. Zastrašivanje, po rečima Bičena, izgleda ovako: „Policija je pitala mog klijenta da li je uzeo advokata, ko je advokat, kako je došao baš do njega, koliko mu je dotle platio i ima li račune“. To uspeva, kaže ovaj advokat: mnoge njegove kolege su znajući za takva ispitivanja odbila da preuzmu škakljive slučajeve.
Bičen navodi i da vlast pritvorene ljude često optužuje i da su svoju imovinu stekli terorističkim aktivnostima ili da im ona služe za takvu aktivnost. „Pri tome vlast ne pokušava ni da dokaže te tvrdnje. Prema Bičenovima rečima, time je tursko pravosuđe na nivou od pre onog iz vremena kasnog Osmanskog carstva. Do 1839. je u tom carstvu bilo moguće da se jednom čoveku uzme sve – tako da se on vrati na stanje novorođenčeta. Otada je u Turskoj konfiskacija kompletne imovine zabranjena – ali u praksi se to ipak radi.“
Priredio Saša Bojić