Osniva se Evropski naučni savet

To bi trebalo u skorijoj budućnosti da se promeni – i to zahvaljujući pre svega Evropskom naučnom savetu.

Oko 300 uticajnih naučnika iz 30 zemalja pozvani su na veliku konferenciju u Berlinu, ne bi li se jasno definisali ciljevi i strategija ovog Naučnog saveta. Političko lobiranje za pomenuti projekat već je obezbedjeno. Nemačka kancelarka Angela Merkel je jasno stavila do znanja – suštinski cilj je da Evropa dobije "Šampionsku naučnu ligu":

"Ovaj Evropski naučni savet će za potrebe najrazličitijih istraživačkih projekata okupiti tim najboljih iz svi zemalja članica EU i staraće se da to bude dobitnički tim."

Glavno rukovodeće telo Evropskog naučnog saveta biće komitet od 22 priznata naučnika. Biće to svojevrsna komisija koja treba da prepozna najtalentovanije naučnike i angažuje ih na odgovarajući način. Predvidjeno je da u tom procesu prvi korak bude angažovanje naučnog podmlatka: Još do aprila meseca mladi naučnici imaju mogućnost da se na ovaj svojevrsni konkurs prijave. Naravno da su i stipendije za već etablirane naučnike previdjene, ali to je sledeći korak.

Nemačka ministarka za nauku Anete Šavan smatra da će to sasvim izvesno biti siguran put ka okupljanju mladih talentovanih naučnika. Ona kaže:

"Realizovati dobru ideju danas znači, osmisliti dobar koncept za neki novi proizvod ili proizvodni proces. Time se evropska naučna politika nastavlja politikom stvaranja zajedničkih evropskih vrednosti. A to sve me navodi na sledeći zaključak: Ovakvim pristupom se stvara jedan novi kapital evropske naučne i inovativne politike."

Godišnje će ovom Naučnom savetu biti na raspolaganju budžet od jedne milijarde evra. Taj novac biće upotrebljavan po nalogu pomenute stručne komisije Naučnog saveta. koji je svojim osnivanjem postao jedan od najvećih te vrste u svetu. Što bi možda moglo dovesti i do toga da Nobelove nagrade ubudće češće dobijaju naučnici iz Evrope.