Osorni Miša

Mihael Sakašvili morao je na najvišu funkciju. Na vlast je došao tokom tzv. “Ružičaste revolucije“. Nakon višednevnih demonstracija protiv tadašnjeg predsednika Ševranadzea, na kojima su učestvovali pre svih mladi Gruzijci, on je sa ružom u ruci ušao u Parlament i preuzeo rukovodeću poziciju. Većina njegovih tadašnjih pristalica kasnije će ga napustiti uglavnom zbog personalnih sukoba. Njegove pristalice ga zovu Miša. Novinare koji su mu skloni rado, sasvim spontano, poziva na razgovor u 11 sati uveče kako bi im ispraznim rečima opisao uspehe svog predsedničkog mandata. Evo jednog primera.

"Niko nije verovao da gruzijska policija može biti nekorumpirana. Ranije je svaki građanin morao računati s tim da policajci traže mito. Mi smo to u samo dva meseca zaustavili.“

Negativne ocene zapada

Kao predsednik Sakašvili ima dva glavna cilja za Gruziju. Prvi cilj je integracija ove male kavkaske države u NATO i EU.

„Svaki Gruzijac kaže da je Evropljanin. Ne postoji alternativa. Ako dobijem drugi predsednički mandat to će se desiti još tokom tog mandata.“

Zbog svog autoritativnog stila i zbog nepravilnosti tokom izbora Sakašvili je naravno prikupio negativne ocene na Zapadu. Na meti kritika takođe se našao i u novembru prošle godine nakon što je brutalno razbio demonstracije u Tbilisiju, te nakon zatvaranja jedne nezavisne televizijske stanice. Drugi važan cilj ambicioznog predsednika oduvek je bio da separatističke provincije Južnu Osetiju i Abhaziju ponovo stavi pod kontrolu vlade u Tbilisiju. On je stalno naglašavao kako će to u svakom slučaju uraditi mirnim sredstvima. Tako je 2005. godine govoreći o svom susretu sa decom iz Južne Osetije za nemački radio rekao:

"Moramo se jedni drugima približavati korak po korak. Ova deca neće nikada više biti naši neprijatelji. Nakon što sam video ovu decu ja nikada neću moći izdati naredbu o borbenim dejstvima, jer bi svako od njih na taj način bilo pogođeno.“

Sakašvili je, međutim, gruzijske trupe poslao u glavni grad Južne Osetije Chinvali.