„Ostav“ za proleće

Rajn-nekar cajtung (Hajdelberg): „Podela prema kojoj na jednoj strani postoji legitimno izabrana vlada a na drugoj tenkovi, nije sasvim korektna. Demokratija je na Nilu već i pre toga bila neuspešna – sa predsednikom koji je sam sebe uzdigao iznad ustava; sa islamističkim ustavom koji su Muslimanska braća donela sedeći iza debelih zidina. Doduše, mase koje su protestovale na trgu Tahrir nemaju demokratsku legitimaciju. Ali, s obzirom na eskalaciju koja je pretila, akcija generala je bila manje zlo. Sada predstoji veliki test: najjaču političku snagu treba integrisati u život, umesto da se progoni i tera u podzemlje. Da ne bi došlo do sledeće konfrontacije…“

Zeksiše cajtung (Drezden): „Ne samo Vašingtonu, već i Berlinu, bilo bi bilo milije da je Mursi dobrovoljno oslobodio svoju stolicu. Za demokrate je nepodnošljiva situacija u kojoj vojska svrgava demokratski izabranog predsednika i uzima vlast u ruke. Nasilna smena nije podesno sredstvo za rešavanje unutrašnjepolitičkih sukoba. Gotovo dve i po godine nakon početka Arapskog proleća, Egipat je ponovo na početku. Na putu iz despotije ka pravnoj državi, ta zemlja je izgubila dragoceno vreme. Utoliko je važnije da se sada što pre uspostavi ustavni poredak i održe izbori.“

Berliner morgenpost (Berlin): „Da li će sada doći do građanskog rata kao u Alžiru početkom 90-ih godina, kada je alžirska armija krenula na islamiste i kada je poginulo 150.000 ljudi? Na"Ostav" to trenutno ne može da se da pouzdan odgovor. Prvi koraci kairskih generala ne ukazuju na sličan scenario. I muslimanska braća kao da ne žele da pribegnu ekstremnim rešenjima. Mnogi od njih su – baš kao i liberalne snage - razočarani katastrofalnim načinom na koji je Mursi vodio zemlju. Salafisti su prema njemu kritičniji nego ikada. Dakle, neće biti najgoreg.“

Nordvest cajtung (Oldenburg): „Egipatska vojska je u teškoj situaciji. Represalije protiv Muslimanske braće izazivaju gnev. A novi izbori bi mogli da se završe ponovnom pobedom islamista. Za dogledno vreme, ostaje jedino rešenje vojne diktature. Ona bi islamistima morala da omogući učešće u političkom odlučivanju, a da onemogući da oni ponovo preuzmu vlast.“

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Ko je čovek koji može da ujedini zemlju raspetu između tradicionalnog i modernog? Ko može da oporavi posrnulu privredu? I gde je izmiritelj koji će ujediniti verske grupe i svetovne snage? Ako posle svrgavanja Mursija dođe do ogorčenih svađa, vojska će dugo ostati na vlasti. Ili će Muslimanska braća, koja su duboko ukorenjena u društvu, slaviti povratak – moćnija nego ikada…“

Sarbriker cajtung (Sarbriken): „Liberalna opozicija mora da računa s tim da vojska može da svrgne i njenu vladu. Zato je radost zbog Mursijevog svrgavanja kratkovida… Egiptu preti duboka podela, možda čak i situacija kakvu pamtimo iz Alžira. Dokle god islamisti nisu sposobni za demokratiju (…) neće imati šta da traže ni na demokratskim izborima. Ali, onaj ko im to dozvoljava pa ih posle svrgava, takođe slabi demokratski razvoj. Jer, Mursija nisu svrgli milioni demonstranata. To su opet bili generali.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Zemlja na Nilu se ponovo našla na prekretnici. I pre nego što je svrgnut dugogodišnji diktator Hosni Mubarak – pre dve i po godine – mnogi su se nadali da bi Egipat mogao da posluži kao primer za druge zemlje Arapskog proleća i revolucije. To što je sada usledilo još jedno svrgavanje, nosi u sebi gorčinu. Ali, odlazak izabranog predsednika Mursija za Egipćane znači i drugu šansu. Nju bi trebalo da iskoriste oprezno i promišljeno. A da li će to uspeti, to sada zavisi od vojske koja bi morala da što pre prepusti vlast civilima i raspiše nove izbore. Budući put Egipta će moći da se proceni na osnovu načina na koji se međusobno ophode Muslimanska braća i opozicioni pokreti. Jer, jedno je jasno: protesti su poslednjih dana radikalizovali obe strane.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković