„Otišao sam zbog politike koja diktira sve“
2. novembar 2018.
Gradovi Dubrovnik u Hrvatskoj i Trebinje u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj, od proteklog rata još uvek nisu uspostavili saradnju. I dok dubrovački gradonačelnik Mato Franković kaže da čeka izvinjenje trebinjskih zvaničnika, iz Trebinja poručuju da je javno žaljenje zbog ratnih događanja već izrazio bivši gradonačelnik Dobroslav Ćuk.
Napretka u diplomatskim odnosima nema, ali građani zato sarađuju. U potrazi za boljim životom Dubrovčani odlaze u druge zemlje Evropske unije, pa se u Dubrovniku nedostatk radne snage nadoknađuje dovođenjem radnika iz susednog Trebinja.
Pored građevinskih radnika, kuvara, konobara, spremača i vozača, nije zanemarljiv broj visokoobrazovanih osoba koje odlaze na posao u Dubrovnik. I to ne samo mladi, već i ljudi svih životnih dobi. Neretko odlaze i čitave porodice. Isplati se, kažu, jer su plate najmanje dva puta veće nego u Trebinju.
U potrazi za boljim životom
Magistar računarstva i informatike Momir Stanković, ostvarenje svog poslovnog sna pronašao je u Dubrovniku. „Želeo sam da radim posao za koji sam se školovao, da budem prijavljen, da imam veću platu i sigurnost i da radim u okruženju koje će mi omogućiti da napredujem. To sam uspeo u Dubrovniku. Često čujem priču da u Trebinju ima posla, ali da ljudi neće da rade. To je smešno, jer ko je išao na fakultet, ne može da se zadovolji platom od 400 ili 500 maraka. Sasvim je logično da ljudi traže neki bolji život.“
U potragu za poslom krenuo je i menadžer turizma Aleksandar Milošević. Na jednom ostrvu pored Dubrovnika doduše nije pronašao posao u struci, ali jeste posao koji mu je doneo pristojnu zaradu, na koju u Trebinju ni na najtežim poslovima nije mogao da računa.
„Otišao sam zbog politike koja u gradu diktira sve. Nikakvih šansi za zaposlenje nije bilo, a o zaposlenju u struci da i ne govorim. Radio sam kao nabavljač u jednom hotelu. Na ostrvu je bilo teško i naporno, i pomalo monotono, ali poslodavac je ispoštovao dogovor i isplaćeno mi je sve što sam zaradio. Imao sam obezbeđen smeštaj, hranu, bonus za rad nedeljom. Zadovoljan sam platom“, kaže Aleksandar. On planira da se uskoro vrati u Dubrovnik.
Radnik jednog restorana u trebinju kaže nam da se kaje što ovu sezonu nije odradio u Dubrovniku. Ponuda je, kaže, bilo, a grešku će, najavljuje, da ispravi već sledeće sezone. „Kolege već pričaju kako se spremaju za odlazak. Neki su već otišli. Tamo mogu mnogo više da zaradim nego što zaradim ovde. Svi mi radimo za novac, naravno“, kaže naš sagovornik.
Iskustva radnika koji su leto proveli na dubrovačkom primorju su ipak različita. Neki pričaju da polodavci nisu ispoštovali prvobitni dogovor i da im nisu isplatili dogovorene plate.
Radnici se snalaze sami
Bosna i Hercegovina i Hrvatska nemaju potpisan međunarodni sporazum o zapošljavanju, pa radnici uglavnom poslove pronalaze sami. Direktor trebinjske filijale Zavoda za zapošljavanje, Dragan Popović, potvrđuje da je trend odlaska radnika ove godine u značajnom porastu. To za posledicu ima nedostatak radnika u samom Trebinju.
„Hrvatska je znatno povećala broj radnih dozvola, jer njihovi radnici takođe odlaze tamo gde su bolje plate. Mi nemamo neku evidenciju, osim što imamo izjave nezaposlenih osoba koje su otišla da rade u Hrvatsku i njih je, prema toj evidenciji, 56. Ali sigurno ih ima mnogo više“, kaže Popović za DW.
Poslodavci ćute
Trebinjski poslodavci o odlasku radnika uglavnom ne žele javno da govore. U neformalnim razgovorima potvrđuju da su imali problem sa pronalaženjem radnika i da već strahuju za sledeću letnju sezonu, kada bi odlazak radnika, procene su, mogao da bude mnogo veći.
Na pitanja šta su učinili da zadrže radnike, nemaju odgovor. Kažu da nisu u prilici da podignu plate do te mere da se porede s platama u susednoj EU. Nedostatak građevinskih radnika prošle sezone nadoknađivali su radnici iz drugih delova BiH.
Onaj ko je spreman da plati više, dobiće boljeg radnika. Ipak, upućeni u tu problematiku saglasni su da radnici ne odlaze samo zbog zarade, već i zbog bolje poslovne klime, poremećenog sistema vrednosti, obezvređenog obrazovanja, načina dolaska do posla…
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović naglašava da je problem odlaska radnika iz BiH višestruk, a da vlasti još uvek nisu spremne da ga rešavaju. Radnici će da odlaze sve dok vlast ne počne da radi na smanjenju poreskih opterećenja privrednika, a poslodavci ne promene odnos prema radnicima i ne shvate da na račun niskih plata ne mogu da zasnivaju sopstveni luksuz. Dodatno je opterećenje, smatra Pavlović, to što obrazovni sistem nije usaglašen s potrebama tržišta.
„S jedne strane, imamo gubitak kvalifikovane radne snage, a s druge trend da se visoko kvalifikovani radnici prekvalifikuju za neki niži nivo poslova koji je mnogo bolje plaćen. Tu štetu trpe i BiH i naši privrednici, jer ostaju bez radnika-stručnjaka. U ovoj situaciji na dobitku su radnici i onaj ko je te radnike dobio bez da je u njih išta uložio. A još je lošija situacija kada ti radnici odluče da ostanu tamo da žive“, kaže Pavlović.
Trend odlaska moga bi da se intenzivira
Ako misle dobro domaćoj privredi, naglašava Pavlović, nadležna ministarstva moraju da krenu u rešavanje tog problema. U suprotnom, tvrdi, trend odlaska radnika mogao bi da se intenzivira.
„Prvi uslov je da se smanje opterećenja na plate i da što više ljudi bude zaposleno, jer će prihodi u fondovima tada biti dosta veći. Vlada Republike Srpske jeste to smanjila za nekih 15 evra, ali to je jako malo“, zaključuje Pavlović.
Još uvek je neizvesno kakva će situacija biti naredne letnje sezone. Dok jedni već kuju planove za odlazak u Dubrovnik ili u druge destinacije, drugi, mahom stranačkim putevima, pokušaju da se domognu zaposlenja. A treći su već daleko od zavičaja.