Otkrivena 3 slučaja dopingovanja za 2 dana

27. letnje Olimpijske igre tek su počele, ali su se već završile za troje manje poznatih učesnika. Sprinterka Tameka Vilijams iz karipske ostrvske države Sv. Kits i Nevis, uzbekistanska gimnastičarka Luisa Galulina i albanski dizač tegova Hisen Pulaku bili su pozitivni na testu za nedozvoljene supstance. Međunarodni olimpijski komitet požurio je da pohvali svoj sistem za testiranje.

„Poruka je jasna: ako se dopingujete, uhvatićemo vas!“ kaže direktor za medije MOK-a Mark Adams. Ali, kao dokaz efikasnosti nove doping-kontrole, ovi slučajevi ne vrede puno. Naime, pronađene supstance otkrivaju se relativno lako – i to već dugo vremena.

Na primer, to važi za prvi slučaj dopinga na Igrama u Londonu, dvadesetogodišnjeg dizača tegova Pulaka. U A i B testu kod njega je pronađen anabolički streroid stanozolol – odavno klasik u svetu nedozvoljenih supstanci. Dokazano je da je sprinter Ben Džonson koristio ovu drogu 1988, i od tada još puno drugih sportista. Naročito kod dizanja tegova steroidi nisu nikakva retkost. Godine 2008. u Pekingu Ukrajinac Igor Rasoronov bio je pozitivan na steroid nandrolon i kratko pre igara u Kini 11 Bugara osuđeni su za doping. Čini se da se takva lako dokaziva sredstva otkrivaju pre svega u manjim i finansijski slabijim savezima.

„Samo se glupi dozvole da budu uhvaćeni“

Veštiji korisnici, tvrde stručnjaci, koriste nedozvoljena sredstva tokom faze priprema, tako da do takmičenja više nema dokaza. „Na samom terenu hvataju samo još budale“, kaže otvoreno molekularni biolog Verner Franke iz Hajdelberga.

Slično je i u slučaju gimnastičarke iz Uzbekistana Luise Galuline. Kod nje je u A-testu pronađen dijuretik Furosemid – supstanca sa kojom se mogu prekriti druge doping-supstance i koja se lako dokazuje.

Dvadesetdvogodišnjakinja je isključena iz takmičenja. Profesionalni biciklista iz Luksemburga Frenk Šlek je tokom Tur de Fransa takođe bio pozitivan na dijuretik i izazvao negodovanje doping-stručnjaka, poput Galiuline. Dijuretici se već mnogo godina lako otkrivaju. Supstanca koja je pronađena kod karipske sprinterke Tameke Vilijams nije do sada imenovana.

Transfuzioni doping i olimpijski šampion

Budući da svako od 10.000 sportista na Olimpijadi želi vrhunsku formu, verovatno će pre kraja igara biti još slučajeva. U Pekingu 2008. otkriveno je 20 sportista koji su koristili doping, 2004. u Atini bilo ih je 26. Daleko je interesantnije pitanje da li istraživači dopinga uspevaju da otkriju supstance koje se teško detektuju. Kratko pre igara predsednik Svetske anti-doping agencije WADA Džon Fej predstavio je novi test protiv zloupotrebe hormona rasta. Hormon rasta ili HGH je, kako kažu sportisti koji koriste doping, uobičajena stvar. Nova analiza HGH koju je razvio Britanac Peter Sonksen tokom 13-godišnjeg istraživanja, treba tome da stane na put.

Ali to je samo deo neiscprnog arsenala korisnika dopinga, koji ne prezaju od opasnosti. To pokazuje primer novog olimpijskog šampiona u uličnom biciklizmu, Aleksandra Vinokurova. Ovaj 38-godišnji Rus iz Kazahstana koristio je doping uz pomoć transfuzije krvi na Tur de Fransu 2007, što je visoko rizičan postupak. Da „Osaka pravilo“ po kome korisnici dopinga ne smeju da se takmiče na narednoj Olimpijadi, nije suspendovano, Vinokurov ne bi smeo da se takmiči u Londonu. Ali „Vino“ je krenuo i stigao do vrha.

Šesnaestogodišnjakinja pliva brže nego Lohte i Felps

Stručnjake je iznenadila i vest da je 16-godišnja plivačica Je Šiven iz Kine osvojila zlato i postavila svetski rekord na 400 metara. Poslednjih 50 metera slobodnim stilom Je Šiven plivala je za neverovatnih 28,93 sekundi. Za poređenje: to je 17 stotinki brže nego američki plivač Rajan Lohte, koji je takođe olimpijski pobednik. Na svojoj pretposlednjoj trci bila je osam stotinki bolja od super-zvezde Majkla Felpsa. Jedna 16-godišnjakinja brža od najboljih muških plivača na svetu? Takav podvig budi puno pitanja.

Znak pitanja stoji i iznad najboljih vremena kenijskih trkača na Olimpijadi. Hajo Sepelt, stručnjak za doping ARD-a, susreo se tokom svog istraživanja pre Olimpijskih igara sa dva kenijska slučaja dopinga: Rael Kijara, pobednica Hamburškog maratona i Jemima Sumgong, druga na Bostonskom maratonu. Popularno objašnjenje za kenijski uspeh u trčanju - da su geografski i fiziološki izazovi osnova za uspeh kod Kenijaca - Sepelt ne prihvata.

„Verujem, da se zna jako mali deo o zlouporebi dopinga u Keniji. Nemamo utisak da sportski savez Kenije ima veliki interes da to otkrije.“

Autori: Joša Veber / Darko Janjević
Odg. urednik: Jakov Leon