Otopljavaju odnosi između NATO i Rusije?

Skoro godinu dana je trebalo da prođe ne bi li Rusija i NATO ponovo počeli da komuniciraju na ministarskom nivou. Posle rata između Gruzije i Rusije u avgustu prošle godine NATO je iz protesta zamrznuo saradnju u okviru Saveta NATO-Rusija. U maju je „odmrzavanje“ počelo, međutim nakon što je NATO zajedno sa Gruzijom održao vojne vežbe, Rusija se povukla. Obe strane su se međusobno optuživale za špijunažu, ponovo je zavladala atmosfera kao u hladnom ratu.

Kosovo i južni Kavkaz

I sada ima napetosti. Jer dok je većina članica NATO priznala Kosovo kao nezavisnu državu, Rusija se tome protivi. Rusija je sa svoje strane priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, koje pak međunarodne zajednica i dalje smatra delovima Gruzije. To će tako i ostati, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na Krfu:

„Svi bi trebalo da priznaju stvarnost na južnom Kavkazu. To je nepovratno.“

Ruski predstavnici su takođe izjavili da je njihova zemlja ugrožena širenjem NATO-a na istok. Međutim nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer je ponovio da su upravo razlike u mišljenju razlog da se razgovora:

„Mislim da moramo doći do nivoa gde možemo da vodimo mnogo otvoreniju diskusiju. Često sam bio svedok toga da se na ovim susretima samo iznosi unapred pripremljen stav, umesto da se diskutuje. Ja ću se sad svakako zalagati da savet NATO-Rusija iskoristi i za diskusije.“

Zajednički interesi, a ne prijateljstvo

Obnavljanje razgovara ne znači da je atmosfera postala prijateljska. Pre svega je tu reč o interesima. Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband:

„Mislim da moram oda shvatimo da je Evropska bezbednost ugrožena na klasičan način, ali da ima i novih opasnosti. Te nove opasnosti, bili to širenje nuklearnog oružja ili terorizam, da čak i promena klime – to su opasnosti koje ugrožavaju Evropu i Rusiju, zajedno, a ne odvojeno.“

Rusija već logistički pomaže NATO u misiji u Avganistanu i mogla tu pomoć da proširi. Osim toga NATO se nada ruskoj podršci i anti-piratskoj misiji na Rogu Afrike. A spominjući širenje nuklearnog oružja, Miliband misli i na Iran. Konkretni projekti saradnje nisu dogovoreni, ovaj put je prevashodno bilo važno da se nastavi tamo gde se stalo prošlog avgusta.

I na kraju, treba reći da jedna od glavnih ličnosti nije bila na Krfu: ministarka spoljnih poslova SAD, Hilari Klinton slomila je ruku, pa je na sastanak poslala zamenika.

Autor: Kristof hazelbah / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: N. Jakovljević