Otrcane vizije američkog predsednika

Američkom predsedniku Džordžu Bušu sigurno je bilo lako da u Knesetu, izraelskom parlamentu, govori pre o vizijama nego o realnoj politici. Očigledno je zaboravio da primeni prošlogodišnji plan za uspostavljanje trajnog mira između Izraelaca i Palestinaca. Umesto toga,on je pričao o blagostanju na Bliskom Istoku, i to u narednih 60 godina: mir u Izraelu, Palestinci u svojoj demokratskoj državi i demokratska vlast u Siriji i Iranu.

Buš nema vremena za nove ratove

Ta vizija je prosto smešna. Navodi na samo jedno pitanje: zar još 60 godina? I ranije je Buš bio takav optimista: on je u padu režima Sadama Huseina video domino efekat u procesu demokratizacije u regionu. Sada nam je jasno koliko je, zapravo, bio u pravu.

Ovoga puta, Buš ne planira novi rat. Prosto ne bi imao dovoljno vremena za to, jer predsednički mandat samo što mu nije istekao. Ne samo da je to malo vremena za novi rat, nego je nedovoljno i za postizanje mira na Bliskom istoku. Isuviše toga je američki predsednik propustio da bi sada mogao jednostavno da kaže šta tačno očekuje od sukobljenih strana.

Istrošenje vizije bez šansi za uspeh

Naravno da je u pravu kada kaže da ni jednu zemlju ne treba primorati na miroljubive odnose sa drugom, koja pri tome hoće da je uništi. Ali, koja alternativa preostaje? Jačanje Palestinaca koji su spremni na ustupke i mir? O tome, naravno, ni reč u Knesetu. Pa, premijer Ehud Olmert je bio hrabriji kada je, uprkos protestima desničara, izjavio da će izraelska vlada pristati na osnivanje Palestinske države pored Izraela.

Buš, međutim, vrti i dalje istu priču: Vašington će nastaviti da podržava Izrael, posebno da ga brani od navodne pretnje Irana, odnosno nuklearnih napada na Izrael.

Od Bušove bliskoistočne turneje očekivali smo nešto više od istrošenih vizija, bez strategije za njihovo ostvarenje.