Ove sam svoj na svome
28. novembar 2017.
Tokom rata kritična zona, a nakon 1999. godine tampon zona, selo Depce se našlo na ničijoj zemlji. Rat i puškaranje koje je trajalo godinama, oterali su ljude odatle.
Zato je u ovom selu nekada bilo više od 20 domaćinstava, danas svega pet, šest porodica, a leti sedam. Većina odbeglih je na Kosovu, gde je pobegla i porodica Medija Ibrahimija, jer im je kuća bila spaljena. Njega je rat međutim zatekao u Švajcarskoj u koju je otišao kako bi zaradio novac.
„U Švajcarsku sam otišao jer je ovde bila nemaština. Otišao sam da bih zaradio dovoljno za porodicu. Nas je ovde bilo mnogo, imao sam braću i oca, sve smo pokušavali, ali nije bilo posla. Tokom 1999. i ratova ovde su nam sve spalili i moja porodica je otišla da živi na Kosovu, ali ja sam odlučio da se vratimo ovde na svoju zemlju", priča za DW Medi Ibrahimi.
Kućenje iz temelja
U Švajcarsku je otišao malo pre rata i tamo proveo 15 godina radeći kao kuvar i raznosač pica. Vratio se porodici 2012. godine koja je u to vreme živela sa one strane granice, u Gnjilanu. Novac koji je zarađivao tokom 15 godina u inostranstvu, namenio je budućem životu sa porodicom u Srbiji, na mestu na kom je i on odrastao.
„U proleće, u aprilu 2013. sam se vratio u Srbiju i imao sam oko 40 hiljada evra i kupio sam krave za te pare i polako sam investirao tu, popravio kuću i štalu. Sada imam 26 krava, 40 ovaca i 15 koza", ponosan je Medi koji je iskoristio svojih 7 hektara koje je imao i pre rata u ovom selu.
Nije to sav kapital koji je Medi zaradio. Uspeo je da kupi i kuću u Gnjilanu, gde studira njegova ćerka, najstarije od četvoro dece. Sa Medijem i suprugom Rukije žive dva sina od 10 i 4 godine, a najmlađa devojčica ima svega mesec dana. Medi kaže da nemaju velike troškove jer su im deca mala, pa je život i posao koji je stvorio u selu Depce, sasvim po njihovoj meri.
„Istina, u Švajcarskoj sam zarađivao više para, a i radio sam mnogo, i posao je bio težak, mada je lakše raditi u hotelijerstvu. Ipak, ovo je moja zemlja i slobodniji sam čovek. Radim za sebe, nemam radno vreme. Razlika jeste velika, ali sam ovde ipak srećniji. Ovo je moje“, jasan je u svojim razlozima za povratak u Srbiju Medi Ibrahimi.
Granica – „zamišljena linija"
U Švajcarskoj je radio dvokratno, priča Medi, od jutra do ponoći za 4.500 franaka mesečno. Sada živi od stoke u koju je uložio švajcarske franke. Telad prodaje u Srbiji, u Preševu, jer njegova grla imaju srpske oznake. Medi kaže da se zbog toga češće kreće na teritoriji Srbije.
„Isto nam je udaljeno i Gnjilane i Preševo, po 15 km. Pošto uglavnom prodajem stoku u Preševu, tamo više idem. Mi smo na primer sada u Srbiji, a Kosovo je na 50 metara odavde. Nekad pustimo stoku da pase u Srbiji, a nekad da pase na Kosovu", kaže Medi.
Od Kosova ga odvaja blatnjavi put koji prolazi kroz selo pored njegove kuće. Za njega, kaže granice ne postoje, slobodno se kreće, i više nema problema kao što je bilo ranijih godina. Srpski razume, ali slabo govori, a u Preševu je ionako većinsko stanovništvo albanske nacionalnosti. Na Kosovo ide kad ide na groblje, jer se ono samo tamo nalazi.
Ćerka studira u Gnjilanu, a mlađi sin pohađa školu ide u selu Cerevajka, ispod Depca, na putu za Preševo.
„Škola je udaljena oko 7 km od nas. Komšija vozi svoju decu i uvek poveze mog sina. Međutim, zimi uopšte ne ide u školu, kad je sneg visok. Bude i preko pojasa. Tad je nemoguće sići iz sela, priča Medi."
Međutim, u vreme zime i velikog snega nije problem samo odlazak u školu. Medi kaže da je celo domaćinstvo zimi u velikom problemu jer tada nemaju vodu. Ipak, nekako preživljavaju, kaže on i dodaje da mu život u Ženevi ni malo ne nedostaje.
„Imao sam prebivalište i radnu dozvolu, ali ni jednog trenutka mi nije palo na pamet da tamo odvedem porodicu. Moja deca treba da budu na svojoj zemlji, ovde da idu u školu. Švajcarska nije njihova zemlja. Ovo je njihova zemlja. Jeste da je ovde život teži, jer smo na selu, i jeste da ovde imamo manje para, ali na svome smo", ponavlja on.