Pažnja! Bisfenol-A svuda oko nas

Polikarbonska plastika sadrži Bisfenol-A - hemikaliju koja bi mogla biti štetna za ljude čak i u malim količinama. Andreas Gis iz Agencije za zaštitu okoline u Berlinu upozorava:

„Bisfenol-A se nalazi u mnogim stvarima koje koristimo u svakodnevnom životu - ima ga u kompakt diskovima, zatim u unutrašnjoj strani konzerve, a ima ga i u plastičnim flašama i čašama.“

Testovi na životinjama pokazuju da Bisfenol-A deluje kao hormon estrogen. Ako se recimo ženkama puževa da izuzetno mala količina te hemikalije, rezultat je - hiperprodukcija jaja. Kod mužjaka su konstatovani zakržljan penis i neplodnost. Majmunima je posle tretmana Bisfenolom-A oštećen mozak. Ali, šta se događa sa ljudima?

Razvija se i kancer

Andreas Gis ukazuje na uticaj Bisfenola-A na razvoj životinja, pogotovu neposredno pre i posle rođenja. To se ne odnosi samo na razvoj polnih organa, već i na razvoj ponašanja, a konstatovan je i nastanak bolesti, kasnije u životu, kao što je na primer rak. On strahuje da bi takve vrste poremećaja mogle da se konstatuju i kod čoveka.

„Strah je razumljiv, ako se ima u vidu da ta hemikalija, jednom prerađena, polako napušta plastiku u kojoj se nalazi, i potom preko lanca ishrane ili prašine u kući, dospeva u ljudski organizam. Pogotovu je opasno grejati plastiku u kojoj se nalazi Bisfenol-A, jer tada se oslobađa čak 55 puta veća doza te opasne hemikalije.“

Plastični materijali koji su napravljeni od Bisfenola A-su laki, transparentni i pogodni za preradu - to su osobine koje su veoma tražene i koje je teško nadomestiti nekom drugom plastikom. Svake godine proizvode se za osam odsto više plastike od Bisfenola-A. To je mnogo!

Zastrašujući rezultati

Britanski naučnici u Eksteru pronašli su velike količine te hemikalije kod 90 odsto stanovništva. Tamara Gelovej i Dejvid Melcer prvi su istražili uticaj Bisfenola-A na čoveka. Za eksperiment su koristili uzorke urina od 1.500 Amerikanaca.

Količinu pronađenog Bisfenola-A u uzorku urina stavili su kontekst bolesti od kojih osoba boluje. Rezultati su bili zastrašujući:

Konstatovano je da osobe sa najvećom količinom Bisfenola-A u urinu, imaju duplo češće dijabetes ili srčane bolesti. Osim toga dokazano je da su kod tih osoba oštećeni enzimi jetre. Ljudi sporo menjaju svoje navike u ishrani pa je i količina Bisfenola-A koju unose u organizam, konstantna. A upravo dugoročno izlaganje toj hemikaliji - naučnici iz Ekstara smatraju problematičnim.

Stručnjaci nisu jedinstveni

Evropska institucija za bezbednost namirnica (EFSA), ustanovila je granicu od maksimalno 50 mikrograma po kilogramu dnevno. Bisfenol-A se kratko zadržava u telu, pre nego što ga napusti preko urina. Zbog toga je bezopasan, kažu oni.

Međutim, kako se za to vreme ponaša u organizmu, do sada nije istraženo. Naučnici zbog toga savetuju da se Bisfenol-A ne koristi za proizvode s kojim čovek stalno dolazi u kontakt.

U nastavku:

Kako da izbegnete kontakt sa Bisfenolom-A?

Kako da izbegnete kontakt sa Bisfenolom-A?

Ako želite da izbegnete kontakt sa Bisfenolom-A, obratite pažnju na oznake na proizvodima. Osim toga, umesto plastičnih koristite flaše od stakla. Plastični proizvodi koji sadrže BPA, skraćenica za Bisfenol-A, obično imaju na dnu, u trouglu, utisnut broj sedam.

Međutim, ni flaše od stakla nisu potpuno „čiste“ od Bisfenola-A - ta hemikalija se, naime, nalazi u zatvaraču. Jozef Kerle sa Berlinske klinike „Šarite“ je specijalista za hormone. Evo šta on kaže o opasnosti od Bisfenola-A za čoveka?

„Smatram da je to problematična supstanca zbog toga što utiče naš hormonalni sistem. Bisfenol-A utiče na centralne molekule, dakle na rast ćelije i time na razvoj životinje i čoveka.“

Bisfenol-A je jedna od najčešće istraživanih hemikalija - uprkos tome ima mnogo protivrečnih mišljenja o njoj. Da li je toliko teško doći do istine?

„Da. Problem prvo mora da se prepozna i da se ustanovi njegova relevantnost. U međuvremenu je jasno - ta hemikalija je sastavni deo mnogih proizvoda za svakodnevnu upotrebu i dakle relevantna. A tek od pre nekoliko godina su nam poznati modeli sistema, na osnovu eksperimenata sa životinjama i na ćelijama - na osnovu kojih smo mogli da ustanovimo njen uticaj i kao specijalisti damo svoje mišljenje.“

Nije prvi put da se nešto što već godinama koristimo, ispostavi kao štetno po zdravlje. Zašto se to unapred ne istraži bolje i detaljnije? Da li se radi o nedostatku metoda?

„Da, s jedne strane da. Mi smo tek poslednjih godina u stanju da ispitamo uticaj na hormonalni sistem. S druge strane, u opticaj ulazi sve više novih supstanci - sredstva za zaštitu od ultra-violetnog zračenja ili sredstva protiv truljenja... Ta sredstva oslobađaju supstance za koje znamo da utiču na ćelije, remete hormonalni system ili čak izazivaju poremećaje u ponašanju kod životinja a verovatno i kod čoveka.“

Da pomenemo i sredstva kojima se farbaju i lakiraju brodovi. Te supstance dospevaju preko vode do riba, a preko njih do čoveka…

„Tačno - lanac ishrane. Mnoge od tih štetnih supstanci se rastvaraju u mastima i postoji opasnost da se deponuju u organizmu.“

Autor: Irene Brojninger / Danijela Levi / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković