Paket koji budi nadu

To je trebalo da postane „Samit svih samita“, konačno rešenje za krizu evra. Proteklih godinu i po dana doživeli smo krizne sastanke jedne za drugim, na kraju u sve kraćim razmacima. Svaki put je bilo rečeno - rezultat sada mora da ubedi i tržišta. Kratko posle toga, svaki put bi se raspravljalo o još većim sumama, drastičnijim merama, jer tržišta ipak nisu bila impresionirana.

Osnove paketa

A ovog puta? Retko su na jednom sastanku bila toliko velika očekivanja od evropskih šefova država i vlada kao na ovom. Bila je to duga noć. Relativno brzo je na Samitu postignut dogovor o dokapitalizaciji banaka. Ali mnogo je teže išlo oko tzv. kreditne poluge Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), koja je u Nemačkoj proteklih dana bila veliko sporno pitanje.

Ali oko restrukturiranja dugova Grčkoj i učešća banaka pregovori su trajali satima. Sve dok to nije bilo razjašnjeno, beskorisni su bili dogovori oko drugih pitanja. Jer sve zavisi jedno od drugog, i samo celokupan paket može da reši probleme. Tek oko 3:30h procurelo je da će banke - dobrovoljno - da odustanu od polovine njihovih potraživanja od Grčke.

Kupljeno vreme

To bi moglo da bude najmanje što je neophodno da Grčka ponovo može da udahne - istovremeno i krajnje na šta su banke bile spremne. Da li će paket ukupno ovog puta ubediti tržišta, još nije sigurno.

Najpre će se pre svega ponovo kupovati vreme. Ali to vreme je dragoceno. Ono se neizostavno mora iskoristiti za nezahvalan, ali neophodan posao konsolidacije u svakoj zemlji članici pojedinačno. Ipak, baš u tom smislu se na duplom Samitu u Briselu desilo nešto neverovatno: u nedelju su Merkel, Sarkozi i drugi govorili Berluskoniji, koji važi za „nepopravljivog“" da mora odmah da sprovede reforme zarad spasa cele evrozone. I eto, tri dana kasnije Berluskoniji je predstavio reformu penzijskog sistema. I ne samo to: Italija se sada čak obavezala na konkretno smanjenje dugova. Španija se obavezala na program sanacije.

Iskoristiti trenutak

To budi nadu. Jasno, bez pritiska politike i finansijskih tržišta ništa se ne bi desilo. I ako se ukupna situacija ponovo bude stabilizovala, brzo potom bi ponovo mogla da oslabi revnost prema reformama.

Zato je sada bitno da se stabilizuje posao konsolidacije i uzajamne kontrole zemalja evrozone. Promene sporazuma bi za to sigurno bile najčistije rešenje. Ali one bi mogle da oduzmu mnogo vremena. Višegodišnje rasprave do Lisabonskog sporazuma pre deluju zastrašujuće. One se mogu posmatrati kao dugoročni cilj. Ali sada se mora delati.

Komentar: Kristof Haselbah, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković