Paket pomoći na dohvat ruke

Stabilnost, fiskalna konsolidacija, transparentnost u naduvenom, ali prezaduženom bankarskom sektoru – sve to želi evrogrupa pre nego što paketom pomoći sačuva Kipar od bankrota. Nova kiparska vlada odlučila je da preispitavanje njenog metoda borbe protiv pranja novca, poveri jednoj privatnoj kompaniji. Ministri finansija evrogrupe smatraju da je time uklonjena velika prepreka za program pomoći toj zemlji. Na toj istrazi posebno je insistirala Nemačka.

„Verujemo da je to najbolji način da se razagna kontinuirana zabrinutost da se mere protiv pranja novca ne sprovode dovoljno rigorozno“, izjavio je evropski komesar za monetarna pitanja Oli Ren. Međutim, ima zemalja koje od Kipra traže i više – austrijska ministarka finansija Marija Fekter, smatra da se ne može dozvoliti da na Kipru ima firmi čiji su direktori anonomni. „Morate da znate ko stoji iza firme i ko je odgovoran. I to se mora zakonski regulisati“, rekla je Fekter. Ipak, predsednik evrogrupe Jarun Dajselblum očekuje da bi pomoć za Kipar mogla da bude dogovorena još tokom marta.

Očekivanja Italije

Politička situacija u Italiji posle izbora nije bila na dnevnom redu, ali ministri su ozbiljno zabrinuti za budući razvoj te zemlje. „Nadamo se da će reforme premijera Montija biti nastavljene“, izjavio je ministar finansija Luksemburga Luk Friden. Međutim, tehnokrata Monti je na izborima pretrpeo težak udarac, a Bepe Grilo i Silvio Berluskoni, od kojih ne treba očekivati reforme u skladu sa očekivanjima Evropske komisije, dobili su više od polovine glasova.

Nakon što je na tržištu kapitala mesecima bilo relativno mirno, posle izbora je ponovo počela da raste premija za rizik na italijanske državne obveznice. Jarun Dajselblum očekuje od nove italijanske vlade da će se „suočiti sa zajedničkom odgovornošću u cilju stabilizacije evrozone.“ Njegove reči se mogu shvatiti kao jasna opomena.

Francuska se nada odlaganju

I Francuska, takođe, izaziva zabrinutost. Ta zemlja će i ove godine premašiti deficit od tri odsto bruto domaćeg proizvoda. Sa zebnjom se očekuje da li će Evropska komisija odobriti jednogodišnje odlaganje sankcija zbog neispunjavanja cilja, kao što je to urađeno sa Španijom. Komesar Ren je, čini se, upravo tako nešto najavio: „U nekim zemljama, produžavanje roka za smanjenje deficita moglo bi da bude opravdano.“ On nije međutim eksplicitno govorio o Francuskoj.

Ministar finansija Luksemburga Friden je, međutim, zabrinut zbog eventualnog generalnog ublažavanja pravila Pakta stabilnosti. „Želim da se ta pravila primenjuju. U suprotnom, Evropa i evrozona ponovo gube kredibilitet.“

Irska kao primer

Njegov francuski kolega Pjer Moskovici, ponovio je svoju mantru o ravnoteži konsolidacije i razvoja: „Mora se sprečiti da uz štednju dođe i recesija, jer to uništava rast i pogoršava socijalno i političko poverenje u Evropi.“ Moskovici kaže da italijanski izborni rezultati dokazuju da „Evropa preteruje u štednji“.

Ipak, Evropska komisija i jake zemlje sa severa, žele nastavak kursa štednje. To bi moglo da dovede do povećanja jaza između bogatog severa i siromašnog juga Evrope, smatraju mnogi. Komisija uzvraća, navodeći pozitivne primere: Ren je „uveren da će Irska ove jesen polako moći da napusti program za pomoć, a i Portugalija, kao što je planirano, na proleće sledeće godine.“ Zato komesar za monetarna pitanja Evropske unije Oli Ren zaključuje: „Ako mogu Irska i Portugalija, onda mogu i ostale zemlje“.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković