Palestina i BiH: Ko je na koga ljut?

Kako se očekuje, Savet bezbednosti će saopštiti da po tom pitanju nije ostvaren konsenzus da bi se prijem palestinske države u UN uopšte stavio na glasanje. Ali, i bez finalne odluke oko statusa palestinske molbe za redovno članstvo u UN, koju je 23. septembra generalnom sekretaru lično predao palestinski predsednik Mahmud Abas – već se zna da ona nema potrebnu dvotrećinsku većinu – devet od ukupno 15 glasova u Savetu. Zato je neizvesno da li će se po tom pitanju uopšte glasati ili će Palestinci zatražiti da Generalna skupština UN, dakle svih 193 zemlje razmatra njihov zahtev.

Polarizacija u UN

Sada, kada se uglavnom zna kako bi koja od 15 zemalja članica Saveta bezbednosti glasale oko prijema Palestine, kao i to da bi Bosna i Hercegovina verovatno bila uzdržana, dobri poznavaoci prilika podsećaju da će svaki stav, čak i bez glasanja o Palestini u Savetu bezbednosti, „vlasnike“ glasova pratiti još godinama.

Palestinsko pitanje postalo je tako sredstvo političke polarizacije u Ujedinjenim nacijama, kao retko kad u skorije vreme. O razlikama u stavovima uveliko se govori i komentariše među diplomatama, ali i u akademskim krugovima.

Ambasador Džon Menzis, jedan iz plejade američkih ambasadora koji su među prvima predstavljali svoju zemlju u BiH, sada dekan na Fakultetu za međunarodne odnose i diplomatiju, na katoličkom univerzitetu Siton hol u Nju Džersiju, za Dojče vele kaže, da je, bez obzira na pritiske velikih i moćnih na male zemlje u Savetu bezbednosti, odgovornost na kraju na onima koji glasaju. To važi i za BiH, koja se do kraja svog dvogodišnjeg mandata u Savetu, do kraja ove 2011, ipak još može susresti s glasanjem oko Palestine: „Treba verovati njihovom sudu. Sistem je već na mestu. Ona je članica i valja očekivati da će (BiH - op. aut.) koristiti svoj sud, jer treba znati gde pripadate...“

Razlike su „normalne“

A kada je reč o Palestini, ambasador Menzis kaže da treba prihvatiti razlike, koje su, po njegovim rečima, razumljive: „Jer te zemlje imaju svoju ulogu koju moraju odigrati i ja verujem da je one i igraju“, kaže iskusni diplomata, inače doktor nauka iz oblasti germanistike i nemačkog jezika.

On prepoznaje i da su velika pitanja, poput palestinskog, prilika za zemlje koje imaju istoriju poput one koju ima Bosna i Hercegovina, a samim tim i pravo da u svemu ovome postupe principijelno i po sopstvenom ubeđenju tražeći sopstveni globalni i regionalni identitet.

„Ako se ne složimo to je posebno pitanje, ali kad je reč o odlukama – zemlje same treba da odluče u njihovom najboljem interesu, uzimajući u obzir sve činjenice – i prosvetljenje koje s tim dolazi“, rekao je Menzis naglašavajući da su razlike među zemljama po tom pitanju „sasvim normalne“.

Ljut na Arape, a ne Bosance

S druge strane, analitičar Nizar Abud sa Blikog istoka koji prati događanja u UN, kaže za Dojče vele, da na Sarajevo iz Njujorka ne bi trebalo previše upirati prstom zbog Palestine: „Ja ne krivim Bosance, jer mnogo je Arapa koji su protiv palestinskog pitanja, i arapske diplomate nisu jedinstvene u korist Palestine“, kaže Abud. On dodaje da Arapska liga nije našla za shodno da bude toliko agilna kao SAD i Izrael, koji su od zvaničnog Sarajeva tražile (eksplicitno op.aut.) da ne prizna Palestinu u Savetu bezbednosti.

„To je zbog toga što oni rade u tandemu s drugim državama koje planiraju novu budućnost za Bliski istok“, pri čemu je palestinsko pitanje „sporedno“, ocenio je Abud.

A sad u Generalnu skupštinu

Pisac i novinar „Vol strit džornala“ (Wall Street Journal) u Ujedinjenim nacijama, Džoe Džurija, za Dojče vele je isto tako rekao, da su i Palestinci podeljeni između sebe oko toga koju strategiju sada primeniti, nakon što je postalo jasno da će „bosanski“ glas „presuditi“ u UN: „Moji izvori tvrde da se Abas još nije odlučio da li će krenuti odmah sa preusmeravanjem zahteva za prijem u članstvo UN u Generalnu skupštinu. Kakvu je odluku doneo palestinski predsednik mogli bismo da doznamo veoma brzo.“

Valja još napomenuti da je glavni savetnik palestinskog predsednika, nekadašnji savetnik delegacije Bosne i Hercegovine u Dejtonu, američki profesor prava Francis Bojl.

Autor: Erol Avdović, Njujork
Odgovorni urednik: Ivan Đerković