Palestinci polažu nadu u međunarodnu zajednicu

Cinično ga zovu najvećim zatvorom na otvorenom na svetu. Dugačak dobrih 38 kilometara i širok šest - na nekim mestima i 13 kilometara. Reč je o pojasu Gaze koji je veličine pola Hamburga, a ima skoro isti broj stanovnika kao ovaj severno-nemački grad. Na tako malom prostoru živi 1,8 miliona ljudi, 43 odsto je mlađe od 14 godina. Oni skoro da su odsečeni od ostatka sveta.

"Njima nije dozvoljeno da se bave ribarstvom, nemaju posla, ne mogu da napuste zemlju i žive kao u omanjem kavezu", opisuje životne uslove u kojima žive njeni zemljaci, palestinska ambasadorka u Berlinu, Kulud Daibes. "Njima je potrebna perspektiva, nada, budućnost..."

Izrael proširio ofanzivu

A prava perspektiva iz dana u dan izgleda sve dalje. Od početka izraelske vojne ofanzive ubijeno je više od 300 Palestinaca, preko 2.000 je ranjeno, među njima mnogo dece. Cilj akcije je da se unište tuneli Hamasa.

U pojasu Gaze, Hamas je dominantna politička snaga. Pokret je ideološki blizak Muslimanskom bratstvu iz Egipta. Za razliku od umerenog Fataha, predsednika Mahunda Abasa, Hamas se nikada nije odrekao nasilja protiv Izraela. Pripadnici Hamasa i dalje ispaljuju rakete na izraelsku teritoriju. Šteta koju ove rakete prouzrokuju je takođe i psihološke prirode. Sirene za uzbunu u izraelskim gradovima teraju ljude da potraže skloništa. Od početka ofanzive ubijena su dva Izraelca. Najveći broj raketa je još u vazduhu uništila izraelska protiv vazdušna odbrana.

Ljudima u Gazi je potrebna pomoć

U Gazi nema skloništa u koja bi se sklonili civli. Oni su izloženi izraelskim napadima čak iako su prethodno upozoreni. Za zbrinjavanje ranjenih nedostaju najosnovnije potrepštine. "Bolnice su preopterećene. Skoro da nema kreveta, a pritom stalno nestaje električne energije i to traje satima. To otežava operacije i rad u bolnici", kaže za DW, Abdalah Fangi, koji je od ovog meseca guverner Gaze.

"Ne sme se izgubiti iz vida da se ovde radi o običnim ljudima i da Gaza nije Hamas", kaže ambasadorka Daibes. Ona podseća da su početkom juna Hamas i Fatah nakon sedam godina postigli dogovor da formiraju zajedničku vladu, koju bi činilo 15 eksperata - nepartijskih ličnosti - i koji bi obavljali poslove vlade do parlamentarnih i predsedničkih izbora. "Ovo je prvi pokušaj nakon sedam godina podela da se dođe do zajedničke pozicije i integracije Hamasa u politički proces", kaže Daibes.

Izrael ne želi političko rešenje

Evropa i SAD su pozitivno reagovali na napore Palestinaca, dok se Izrael žestoko usprotivio i prekinuo mirovne pregovore. Daibes smatra da to pokazuje da trenutna izraelska vlada ne pokazuje želju za političkim rešenjem konflikta sa Palestincima.

Frangi smatra takođe da je "razlog za ovu ofanzivu politički". "Oni ne žele da se Palestinci ujedine. Oni ne žele takođe pored države Izrael, državu Palestinu i žele da se granica između pojasa Gaze i Zapadne obale učvrsti. Frangi smatra da se međunarodna zajednica mora što pre da se pobrine da se uspostavi primirje. "Ljudi ovde ne mogu da razumeju da svet mirno posmatra i da nije u situaciji da okonča eksalaciju", navodi Frangi. "Najbolje bi bilo kada bi se uspostavilo primirje i Izrael povukao. Onda bismo mogli da razgovaramo o svemu što je između nas."