Pandemija i mediji: rekordan broj pritužbi
24. februar 2021.
Lažne vesti? Njihova ciljana proizvodnja u štampanim medijima ili na onlajn-portalima nemačkih listova? To nije uvek slučaj, ali: da, i nemačke redakcije itekako greše. Nekad su to manje greške, a nekad i veće. Jedna od klasičnih je objavljivanje fotografije i imena žrtve nekog zločina ili nesreće – i to protiv volje članova porodice. U takvim slučajevima dotični list ili onlajn-portal mora da računa s ukorom Nemačkog saveta za medije (Presserat).
To telo osnovano je 1956. i ima funkciju (dobrovoljne) samokontrole štampanih medija i njihovih onlajn-stranica. To je prva adresa za sve čitaoce i korisnike veb-ponude koji sumnjaju u tačnost novinarskih tekstova. Ili imaju osećaj da se krše pravila Novinarskog kodeksa. Tu, između ostalog, može da se radi o povredi prava na zaštitu ličnih podataka, odnosno nejasnog razgraničavanja između redakcijskih sadržaja i reklama. Sudeći po broju registrovanih pritužbi, protekla 2020. bila je veoma loša godina za medije: 4.085 pritužbi u proteklih 12 meseci, to je skoro dva puta više nego godinu dana ranije (2.175). Novi rekord.
Ipak, pogrešno bi bilo na osnovu samo te brojke steći utisak da je bilans katastrofalan. Kad se analiziraju podaci vidi se da je u samo 530 slučajeva Savet (udruženje koje su inicirali nemački izdavači i novinarske organizacije i koje deluje volonterski) pronašao razlog da malo detaljnije prouči o čemu se zaista radi kod tih pritužbi. Kod svih ostalih, a radi se o čak 87 odsto, bio je dovoljan doslovno samo jedan brz pogled da bi se shvatilo da su one očigledno – neosnovane. Na primer kada se neko žali zbog nekog komentara u štampi. Ili to što neki list nije objavio pismo čitaoca.
Savetu stižu i pritužbe na račun rada radijskih i TV-stanica, ali za njih su nadležna druga tela. Kod medija javnog servisa (kao i kod DW) to spada u nadležnost Saveta za radio i televiziju.
Sloboda medija kao orijentacija
Nemački savet za medije s posebno velikom pažnjom pratio je koliko će pritužbi biti zbog načina na koji se izveštava o koroni. Bilo ih je ukupno 581, vezano uz otprilike 400 članaka. I većinom su to bile „neosnovane“ pritužbe, tvrdi Savet. Na primer kad nekom čitaocu smetaju izrazi poput „oni koji poriču postojanje korone“ ili „teoretičari zavere“. Portparol Saveta Saša Borovski objasnio je na osnovu čega se u svom radu „orijentiše“ to telo – a to je načelo slobode medija, odnosno mišljenja.
Ali i ta sloboda ima granice. Onse su, prema mišljenju članova Saveta, prekoračene pre svega kada se radi o izveštavanju najvećeg evropskog tabloida „Bilda“, koji je „zaradio“ i najveći broj ukora. U prošloj godini to se dogodilo 22 puta. I to znači da je od 53 javno izrečena ukora u čak 40 odsto to bilo na račun „Bilda“, tabloida s milionskom publikom. Najveće uzbuđenje bilo je vezano uz jednu priču iz maja prošle godine – o najpoznatijem nemačkom virusologu Kristijanu Drostenu i njegovoj studiji o opasnosti koju predstavljaju deca u širenju zaraze. „Bild“ je Drostena, inače savetnika Angele Merkel, optužo za „upitne metode“, a studiju je nazvao „grubom greškom“.
„Bild“: napad na Kristijana Drostena
Tabloid je pritom svojim čitaocima prećutao da se radilo o naučnoj „predobjavi“, čije rezultate u tom trenutku stručnjaci još nisu proverili, pa se zato oni nikako nisu mogli nazvati konačnim. Osim toga, tako je glasio prigovor, „Bild“ nije korektno citirao, ondosno taj list je tvrdio da „deca mogu da budu zarazna kao i odrasli“. U dokumentu se na engleskom jeziku na tom mestu koristio konjunktiv. Umesto „mogu biti“, tako je nastalo „mogu“, a to znači da je „Bild“ jednu potencijalnu stvar pretvorio u – navodnu činjenicu. Savet je zaključio da je „Bild“ tako višestruko prekršio jedno od najvažnijih načela novinarskog rada, a to je savesnost.
„Bild“ je svoju publiku obavestio o tom ukoru, ali samo na onlajn-stranicama, a ne i u štampanom izdanju. Taj tabloid, kako tvrdi Savet, još od 2018. u svom štampanom izdanju nije obavestio svoje čitaoce da je list ukorio Savet za medije, odnosno nije objavio nikakve informacije o tome. Pravno se „Bild“ ionako na ne može „naterati“. U jedanaest od 22 slučaja u prošloj godini, tabloid to nije javno objavio. I pritom „Bild“ nije izuzetak – i drugi mediji ponašaju se na sličan način.
„Savet nije pravosuđe“
I samokontrola ima svoje granice. Nemački savet za medije opominje i komunicira s redakcijama i pravnim službama izdavačkih kuća, kaže Saša Borovski. Ali dodaje: „Savet nije pravosuđe.“ Na osnovu te izjave moglo bi se shvatiti da je „instrument ukora“ – svojevrsno „tupo oružje“. Ipak Savet o svemu informiše zainteresovanu javnost, na njegovoj veb-stranici su svi javno izrečeni ukori od 1986.
Sve u svemu Savet je zadovoljan načinom izveštavanja o pandemiji. „Morali smo i mi novinari da se udubimo u tu materiju, isto kao političari i lekari“, kaže Borovski. Što se tiče medijske etike, prema njegovom mišljenju novinari su obavili „dobar posao“.