Paolo Đentiloni, grof, džentlmen, avatar?

U medijima ga zovu „proleterski grof“ ili „džentlmen“. I zaista, ovaj 62-godišnjak pripada staroj italijanskoj plemićkoj porodici Đentiloni Silveri. Ali, ta aristokratska strana mu nikada nije smetala da bude levičar. Kao mladić je čak bio aktivan u levičarskim ekstremističkim pokretima. Kako je napredovao u političkoj karijeri, tako je bivao sve manje radikalan. Posle dve ministarske funkcije, od 2006. do 2008. kao ministar komunikacija i do pre neki dan kao ministar spoljnih poslova, Đentiloni vidi sebe kao socijaldemokratu.

Možda zbog svog otmenog porekla, a možda i zbog svog karaktera, Đentiloni je uvek bio u drugom planu. On i njegov prijatelj Mateo Renci po karakteru se razlikuju kao nebo i zemlja. Spram ekstrovertnog Rencija, koji je sklon precenjivanju sebe, stoji tihi, lojalni radnik iz pozadine Đentiloni. On je jednom pokušao da se progura malo dalje, pa se kandidovao za gradonačelnika Rima, ali nije prošao ni u internoj partijskoj „trijaži“. Doduše, ubrzo zatim ga je Renci imenovao za ministra spoljnih poslova. Ta funkcija je bila upražnjena jer je dotadašnja ministarka Federika Mogerini otišla na nove dužnosti u EU.

Sada se o novom čoveku u palati Kiđi već pričaju kojekakvi vicevi: da nije sposoban ni za šta, da se radi o klonu ili „avataru“ Matea Rencija, da će nova vlada biti samo „fotokopija“ stare. Pokret Pet zvezda je spojio prezimena dvojice političara u jedno: „Renciloni“ – da bi pokazao da među njima nema nikakve razlike.

On ne veruje u „nemačku“ politiku štednje

Đentiloni ne dela uvek samo u baršunastim rukavicama, što pokazuju njegove izjave iz vremena kada je bio ministar spoljnih poslova. U februaru 2015. rekao je u jednom televizijskom intervjuu: „Ako je potrebno, Italija će biti spremna da se u Libiji bori protiv „Islamske države“, jer italijanska vlada ne može da prihvati postojanje terorističke pretnje na samo nekoliko sati vožnje brodom od Italije“. U razgovoru sa listom Velt je ispoljio i tvrd stav o politici štednje za koju se zalaže Nemačka: „Znam da u Nemačkoj mnogi misle da mi ovde sprovodimo veselu finansijsku politiku. Ali, ako poverujemo da ćemo se dugova nakupljenih tokom 30 godina rešiti tako što ćemo ugušiti Italiju, onda ćemo ugušiti čitavu evropsku privredu.“

Đentilonijev tih i pomirljiv duh je i prednost i hendikep za podeljenu Demokratsku stranku posle neuspelog referenduma. On je u dobrim odnosima sa različitim frakcijama i mogao bi zaista da ujedini stranku. Hendikep je u tome što je on prelazni kandidat. Tako bi i Renci mogao da vidi njegovu ulogu: neka grof samo vlada i greje mu fotelju do novih izbora za nekoliko meseci, pa ako Demokratska stranka dobro prođe, eto Rencija opet za kormilom.

Stabilizovati zemlju – najvažniji zadatak

Jedno je sigurno: finansijski svet je odahnuo kada je Đentiloni dobio zadatak da formira vladu. Jedan od najvećih izazova za novu vladu je kriza banaka. Nije jasno kada će biti održani novi izbori. Renci je u jednom intervjuu za „Kuotidijano nacionale“ rekao da ih očekuje u junu. I dodao da je Đentiloni sada pravi čovek: „On ima sve što je potrebno, i imaće uspeha. Želim mu mnogo sreće.“ Pre novih izbora, biće potrebno i da se koriguje izborni zakon. Prema želji predsednika Serđa Matarele, trebalo bi ujednačiti dva različita zakona koji se tiču izbora za dva doma parlamenta. Pokret Pet zvezda i desničarska Lega nord već traže nove izbore i svako odlaganje smatraju izdajom referendumskih glasača. U anketama, Pet zvezda su trenutno druga po snazi grupacija za Demokratske stranke.

I van Italije, mnogi su zabrinuti zbog italijanske politike. Španski list El mundo piše: „Na pozadini talasa populizma u Evropi, Đentiloni mora da uloži svu svoju opreznost. Ne sme da dozvoli sebi greške i tako navede vodu na vodenicu pokreta Pet zvezda i Lege nord“.

Većina vlada u Evropskoj uniji bi želela da Đentiloni stabilizuje zemlju do tih izbora. A u sadašnjoj klimi, to bi već bilo veliko postignuće.