Papa Franja: novi stil i par starih problema

On ne stanuje u Apostolskoj palati iznad Trga svetog Petra, već želi da trajno boravi u vatikanskom hotelu „Santa Marta“. Svu spektakularnost te odluke jedva da je moguće izraziti rečima. Da je neko pre tri meseca rekao: doći će novi papa i prekinuti sa svim vatikanskim navikama, svi bi smatrali da govori gluposti, a možda bi ga nazvali i militantnim kritičarem Rima. Sam Franja, pak, obrazlaže da mora da bude među ljudima, da mu je palata previše izolovana. I govori o svom uzoru, Isusu, kao o „siromašnom učitelju“.

Vrlo brzo nakon izbora novog pape počeo je da se prenosi njegov navodni citat: „Karneval je prošao“, koji mnogo toga govori. Ta izjava se nije odnosila na tešku brokatnu odeću ili skupe crvene cipele. I sigurno nije ciljala na njegove prethodnike, već je najavila jednu novu ozbiljnost.

Prilikom svog prvog nastupa pre 100 dana, papa Franja istakao je da on dolazi skoro pa „s kraja sveta“. Da, on se nije navikao na način na koji delovi vatikanskog aparata rado doživljavaju dužnost pape. Nasuprot njima, novi crkveni poglavar, bivši argentinski kardinal Horhe Mario Bergoljo, vidi sebe pre kao ljudima bližeg „rimskog biskupa“ nego kao uzvišenog papu. Tu je i izbor imena: Franja. Iza toga se krije daleko više nego ono što pokazuje svojim skromnim nastupom. Jer, Franja Asiški je u ranom 13. veku bio revolucionar na jedan poseban način.

Smer još nije prepoznatljiv

S vremenom se prestalo da se toliko pažnje obraća na spoljašnjost, koliko na sadržaj izjava. Novi papa pozvao je na reformu globalnog ekonomskog sistema i osudio devijacije na finansijskim tržištima. On se žali na kulturu blagostanja, potrošačko društvo i „kulturu rasipanja“. Isto važi i za njegove krajnje biblijske pozive na povratak hrišćanskim načelima. Crkva je, prema njegovom mišljenju, pojam približavanja Boga čoveku. Za razliku od svog prethodnika, za papu Franju, a to je i ono najbolje kod latinoameričke škole, u centru se nalazi konkretan čovek, a ne svet.

Sto dana nakon njegovog dolaska na Petrovu stolicu, jasno je da će se u sistemu Rimokatoličke crkve i njenom predstavljanju mnogo toga promeniti. Ali u kojem će smeru taj razvoj ići – to još uvek nije sasvim prepoznatljivo. To verovatno neće obuhvatiti one reforme crkvenog učenja koje priželjkuju mnogi Evropljani: recimo jaču ulogu žene u Crkvi i ukidanje celibata.

I papa je običan smrtnik

I dalje postoje velike nade u reformu zastarelih struktura centralne crkvene vlade – Kurije. U njoj se često neke stvari rade paralelno ili pak jedna struja radi protiv druge. Papa Franja je pre nekoliko dana po prvi put načeo tu temu u poverljivom razgovoru s latinoameričkim sveštenicima. On je govorio o različitim strujanjima unutar Crkve i žalio se na korupciju. A spomenuo je i postojanje „homoseksualnog lobija“ u Vatikanu. Papa je podsetio da su skoro svi kardinali uoči konklave zahtevali reformu Kurije.

Papa Franja želi da krene svojim sopstvenim putem promena. Sredinom aprila sazvao je komisiju sastavljenu od osam kardinala sa svih kontinenata, koji će većati o reformi vatikanskih struktura vlasti. Tom telu pod rukovodstvom honduraskog kardinala Oskara Rodrigeza Maradijage pripada i nemački kardinal Rajnhard Marks, ali samo jedan kardinal iz Kurije. Prvi sastanak te komisije početkom oktobra konkretnije će pokazati u kom smeru rimski biskup želi da vodi Crkvu i njenu centralu.

Da li će zaista imati snage za dublje promene? Bez obzira na sve dobre namere i planove, i papa Franja je običan smrtnik čije je vreme za pokretanje i uvođenje novina ograničeno – on ima već 76 godina.

Autori: Kristof Štrak / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković