Papa zgrozio javnost

List Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Zgražavanje je izazvala činjenica što je nemački papa u ličnosti jednog od biskupa u crkvu vratio nekoga ko poriče holokaust. Sa stanovišta pape, kome je briga o dušama iznad svega, to možda i nema veze jedno sa drugim. Međutim, dogma i diplomatija nisu dve strogo odvojene oblasti. Pape Pavle VI i Jovan Pavle Drugi uvek su i ukazivali na negativne stavove Lefevrovog pokreta: svako ko uđe u sinagogu na tlu je ubice Božjeg, ko nastoji da uspostavi dijalog sa pripadnicima druge vere dovodi u pitanje istinitost sopstvene, ko pominje kolegijalnost u crkvi dovodi u pitanje princip autoriteta u porodici, društvu i državi.

Šteta je nemerljiva

Papa Benedikt XVI nije rehabilitovao samo nekog ko poriče holokaust što nikada nije smelo da se dogodi. On je ponudio ravnopravnost biskupima koji ne prihvataju učenje crkve i pripadaju vrhu pokreta koji odbija osnove demokratskog ustavnog uređenja. Šteta nanesena crkvi uopšte i posebno instituciji pape je jednostavno nemerljiva", piše „Frankfurter algemajne cajtung".

Šta želi Merkelova?

Povodom prve posete Vašingtonu nemačkog ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera list Lauzicer rundšau piše:

„Da li će Nemačka i SAD na čelu sa Barakom Obamom ponovo naći put saradnje zasnovan na zajedničkim vrednostima? Ministar Štajnmajer u boljem je položaju od kancelarke Angele Merkel, ali je pitanje koliko će još biti prvi čovek spoljne politike. U slučaju Merkelove i ostalih čelnika CDU nije jasno u kojoj meri shvataju novu politiku Vašingtona. Ali, pre svega se postavlja pitanje da li Merkelova želi nešto više od toga da ponovo bude izabrana.

U tako nedefinisanoj situaciji teško je očekivati obnavljanje zajednice vrednosti koja je pretpostavka za istinski dijalog. Ukoliko bi se kancelarka i dalje zalagala za ubedljivu politiku kada je o sprečavanju promene klime reč, mnoga vrata u Vašingtonu bila bi joj otvorena. Umesto toga puna je strahova za svetsku trgovinu i postala je jedna od sumnjičavih. Da bi uspostavila uspešan dijalog sa Obamom kancelarka bi morala da hoće nešto više nego da bude ponovo izabrana – u protivnom, odnosi sa SAD vratiće se na nivo iz vremena kancelara Šredera", upozorava „Lauzicer rundšau".

Nezgodni Obama i Klintonova

List Šveriner folkscajtung ima nešto drugačiji pristup i komentariše:

„Jedva da su stupili na dužnost, a Obama i Klintonova pokazuju da bi mogli biti veoma nezgodni partneri. Naime, nova vlada u Vašingtonu mogla bi staviti na veliki ispit transatlantsko partnerstvo. Već sada, ne bez razloga, kancelarka Angela Merkel upozorava na jačanje američkog protekcionizma koji posebno pogađa posustalu nemačku privredu. Ukoliko poptredsednik Džo Bajden na minhenskoj konferenciji o bezbednosti zatraži veće napore u borbi protiv terorizma, oduševljenje neće biti preterano. Bez obzira na (nemačku) predizbornu kampanju Štajnmajera čeka veliki posao kada je reč o nemačko – američkim odnosima", piše „Šveriner folkscajtung".

Nema promene u Pojasu Gaze

Povodom sukoba u Pojasu Gaze list Tagescajtung iz Berlina piše.

„Bilo bi već dovoljno kada SAD i Evropa ne bi tako bezrezervno podržavali svoje saveznike na Bliskom istoku kao što su do sada činili. U decembru Evropska unija obnovila je sporazum o asocijaciji sa Izraelom kako bi podstakla trgovinsku razmenu. Kancelarka Angela Merkel svu krivicu za sukob u Pojasu Gaze pripisala je pokretu Hamas. Nemačka isporučuje podmornice Izraelu, a u EU se protivi otvaranju nezavisne istrage u eventualnim ratnim zločinima počinjenim u Pojasu Gaze. Sve to sigurno neće doprineti promeni politike u Jerusalimu", piše berlinski „tagescajtung".

Patnje nemačkih vojnika

List Rajn-Nekar-cajtung bavi se misijom Bundesvera u Avganistanu i piše.

„Do sada je u Avganistanu poginulo trideset nemačkih vojnika, više od stotinu ih je ranjeno. Međutim, ti brojevi ne otkrivaju punu istinu. Naime, mnogi povratnici su telesno nepovređeni, ali duševno ranjeni. Posle traumatičnih događaja u Avganistanu nisu više u stanju da se vrate u normalan život. Njihov stid zbog toga podjednako je veliki kao i nerazumevanje sredine u kojoj žive. Zato mnogi ne traže profesionalnu pomoć ili je traže suviše kasno. Razlog je i u tome što armija ne priznaje povratnicima da su bili u ratu. Umesto toga, političari, uz podršku medija, stvaraju utisak da je na Hindukušu u pitanju neka vrsta humanitarne pomoći u uniformi. To je možda u pojedinim slučajevima tačno, ali ne u celini. Vojnici koji u Avganistanu rizikuju život zaslužili su da vlada to prizna. Onda bi i povratnicima bilo lakše da priznaju u kojoj ih meri opterećuje sve što su doživeli", piše Rajn-Nekar-cajtung.