Papin naslednik – mlad, vitalan i pametan

Da li će novi papa biti opet neko sa Starog kontinenta? Ili će Rimokatolička crkva prvi put pokazati hrabrost da za jednog papu izabere nekog sa drugog kontinenta? Brazilac Šerer, Kolumbijac Salazar Gomez ili Ganac Turkson, na primer? Mogućih kandidata ima napretek. U crkvenim i krugovima stručnjaka je iznošenje imena mogućih kandidata ujedno i spekulisanje o budućem kursu Svete stolice.

Želja ima. Tako je, na primer, kelnskom kardinalu Joahimu Majsneru važno da papin naslednik bude „vitalan i zdrav“, da nije stariji od 70 godina i da bude pametan i obrazovan poput Jozefa Racingera. Majsnerov idealni papa bio bi „mešavina Vojtile i Racingera“. Majsnerov kolega iz Berlina Rajner Marija Velki zastupa slične stavove. Nije naodmet, kaže on, ako je papa star između sredine 60-ih i početkom 70-ih godina. Trebalo bi da ima srce za ljude i da do njih dopre rečima. Nadbiskup nemačkog glavnog grada je sa svojih 56 godina jedan od najmlađih u poliglotskom kardinalskom kolegijumu, koji će se okupiti u Rimu radi izbora novog pape. Velki naglašava da mu ne bi smetalo ni da to da pap bude Afrikanac ili Latinoamerikanac, i da mu je svejedno s kojeg kontinenta je novi poglavar.

Majsner, Velki i brojni drugi kardinali i biskupi nadaju se mlađem papi. I to ne bez razloga: u aprilu 2005. konklava je izabrala kardinala Jozefa Racingera za papu, tri dana nakon njegovog 78. rođendana. Taj Bavarac se pri svom prvom nastupu kao papa doduše činio mlađim nego što jeste, ali danas, osam godina kasnije, svoj odlazak obrazložio je sve slabijom snagom zbog starosti.

Jaka italijanska frakcija

Pored starosti, dominira i jedno načelno pitanje: hoće li se blok od 28 Italijana u konklavi, možda u savezništvu sa konzervativnim Špancima i nekolicinom Francuza, ponovno izboriti za jednog Italijana, možda čak i jednog kurijskog kardinala ili nadbiskupa iz Vatikana? Ili će, kao što je to bio slučaj 1978. sa Poljakom Vojtilo i 2005. sa Nemcem Racingerom, papa ponovno biti neko van Rimske kurije? Hoće li papa ponovno biti Evropljanin ili će prvi put na čelo Rimokatoličke crkve stati neko iz „mladih crkava“, iz Afrike, Azije i Latinske Amerike? I u redovima tih crkava ima dobro obrazovanih, umreženih, predstavnika koji govore više jezika. Takav izbor bio bi senzacija. Ipak, ne treba zaboraviti ni to da je Evropa jedini kontinent na kojemu broj katolika stagnira.

Oči Italijana uprte su u Veneciju, grad iz kojeg je u 20. veku došlo čak tri pape. Sadašnji nadbiskup u Veneciji nema ni 60 godina, tako da je verovatno suviše mlad. Osim toga, nije još ni kardinal. S druge strane, sa 71-nom godinom, u najboljem dobu je, izgleda, milanski nadbiskup Anđelo Skola, koji je 2011. iz Venecije došao na funkciju u taj grad. Pojedini, međutim, ukazuju na to da se Skola tu i tamo bori s pokojom zdravstvenom boljkom. U fokusu Italijana je i Đanfranko Ravasi, papin „ministar za kulturu“, koji se dokazao u dijalogu sa ateistima. Smatra se da ima finu gestikulaciju i obrazovanje, zbog čega se rado upoređuje sa mladim Racingerom ili Vojtilom. Međutim, uprkos velikom italijanskom bloku u konklavi – izbor Talijana nije baš tako sigurna stvar, jer su italijanski biskupi podeljeni u razne tabore.

Vatikanski „insajder“ ili „autsajder“?

Ukoliko pri izboru novog pape pogled kardinala u konklavi bude sezao van granica Evrope, može se reći da je malo verovatno da bi to mogao da bude neki kardinal iz Sjedinjenih Američkih Država. Močvara optužbi u skandalu oko slučajeva zlostavljanja, u malo kojoj drugoj zemlji bila je toliko duboka kao u SAD. Suočavanje s tom problematikom i razjašnjavanje slučajeva još uvek traju.

S tog kontinenta, međutim, ipak dolazi jedan kardinal čije se ime proteklih dana često spominje među mogućim kandidatima, a to je Kanađanin Mark Ule. Taj 68-godišnjak je prefekt najvažnije vatikanske biskupske kongregacije, a to znači da je godinama on bio taj koji je imenovao biskupe. Zato bi mogao da privuče glasove iz zemalja severne polulopte, pre svega onih u kojima se govori engleski jezik. Ali bi mu i podrška iz Latinske Amerike bila sigurna.

Dalja imena dolaze sa drugih kontinenata. Među njih se ubraja Brazilac Odilo Pedro Šerer (73), nadbiskup u Sao Paulu, koji je pre sadašnje službe godinama radio u Vatikanu. Njegova domovina je danas jedna od najvažnijih „katoličkih“ zemalja na svetu i poseduje auru teologije oslobođenja. Kolumbijac Ruben Salazar Gomez (70) poslednjih godina izgradio je dobru reputaciju i puno toga postigao u Bogoti po pitanju crkvene umreženosti južnoameričkog kontinenta. Pored njih dvojice, ima dosta i drugih imena iz Južne Amerike o kojima se spekuliše.

Afrikanac na čelu Svete Stolice?

Kurijski kardinal Peter Kodvo Turkson (64) poreklom je iz Gane. Istakao se kao predsednik Papinskog veća za pravdu i mir, i uživa simpatije. Iako područje u kojem radi nije glavna delatnost vatikanskog aparata, Turksona izuzetno cene. Razlog za to verovatno je pozitivna slika koju ostavlja na ljude, kao i višejezičnost. Taj Afrikanac naime govori i nemački. U svakom slučaju, sigurno je da je Turkson jedini mogući kandidat iz Afrike vredan spomena.

Za razliku od uobičajene situacije kada papa umre, pa se ubrzo nakon toga izabere novi poglavar Rimokatoličke crkve, odluka o povlačenju Benedikta XVI ostavlja više vremena i prostora za spekulacije i stvaranje raznih tabora. Posledica toga je nesigurnost na svim stranama. Korak koji je učinio sadašnji papa, pokazao je koliko je ta funkcija zastrašujuće zahtevna. Ali pri svemu tome ne treba zaboraviti ni onu pošalicu „Entrare Papa et uscire Cardinale“ – „Onaj ko uđe (u konklavu) kao papa, izađe kao kardinal“.

Autori: Kristof Štrak / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković