Papa Franja bira jasne reči. Mediteran, ta „kolevka brojnih civilizacija“, postao je „hladno groblje bez nadgrobnih spomenika“. On optužuje da se ostaje „gluv“ za potrebe bližnjeg, „smrtonosnu ravnodušnost“ i „ciničnu nezainteresovanost“.
U gotovo devetogodišnjem mandatu pape Franje nije bilo ničega sličnog: on je po drugi put otišao na grčko ostrvo Lezbos, po drugi put je tu održao govor – izbeglicama i svetu.
Sredinom aprila 2016. papa je govorio kratko. „Došli smo kako bismo skrenuli pažnju sveta na ovu tešku humanitarnu krizu i izmolili njeno rešenje“, rekao je tada. Objasnio je i zašto je ostrvo posetio zajedno s carigradskim ekumenskim patrijarhom. Bila je to molitva i molba na koju nije bilo reakcija.
-pročitajte još: Papa Franja na turneji - među pravoslavnima i migrantima
„To je svetski problem“
Ovaj put sve je bilo sa više očaja i više ljutnje. Poglavar Rimokatoličke crkve žali zbog neaktivnosti Evrope u pomoći izbeglicama i migrantima. „S gorčinom moramo da priznamo da je ova zemlja, kao i druge, još uvek pod pritiskom i da u Evropi još uvek ima ljudi koji se pretvaraju da ih se ovaj problem ne tiče.“
„To je svetski problem“, rekao je papa, da bi potom najpre govorio o koroni: „Shvatili smo da se u današnjem svetu uvek moramo zajedno suočiti s velikim pitanjima, jer fragmentirana rešenja nisu dovoljna.“
„Užasan zastoj“
U globalnoj borbi protiv zaraze virusom, saradnja je bar delimično uspešna – ali papa uočava „užasan zastoj“ kada je reč o migracijama.
Nakon svake katastrofe u Sredozemnom moru s desetinama ili čak stotinama mrtvih, zaprepašćenost je velika. Ali onda na tome sve stane. Svakih nekoliko meseci stižu izveštaji o navodnim ilegalnim proterivanjima, pušbekovima izbeglica u Tursku. Pre nekoliko dana „Njujork tajms“ je izvestio da su grčki graničari mislili da je jedan prevodilac Fronteksa, agencije za zaštitu granica EU, u stvari potražilac azila, pa su ga pretukli i nezakonito proterali u Tursku.
Još uvek ne postoje zajednički propisi EU o azilu i prihvatanju izbeglica. Čini se da sve države-članice zatvaraju oči i nadaju se da će čitava ta stvar nekako da prođe. U Nemačkoj se rasprave o toj temi brzo okonča frazom: „Pa ne možemo mi sve da ih primimo.“
Humani hodnici
Ali ne radi se o tome. Radi se o pomoći ljudima u nevolji, posebno porodicama s decom. Neka niko ne kaže da to neće uspeti. To je tako lako reći. A onda često dolazi optužba da papa ne radi ništa, a da ima onako ogromne palate.
Da podsetimo, katolički pokret „Sant’ Egidio“, zajedno s protestantskim crkvama i u okviru tzv. „humanitarnih koridora“, već pet godina dovodi u Italiju izbeglice iz kampova u Libanu, Libiji i Iraku. I to sve bez državnog novca. Projekat se potpunosti finansira donacijama. Ludi kojima se na taj način pomaže pažljivo se biraju na licu mesta, a njihova vera pritom ne igra ulogu. Često su to porodice s decom ili osobe kojima je potrebna posebna medicinska pomoć.
Evropa – umorna i nemoćna?
Te ljude već na aerodromima dočekuju pomagači, za njih su spremni stanovi u crkvenim opštinama i zajednicama, organizovana je pomoć volontera. U Rimu su to često stanovi Rimokatoličke crkve, uključujući i Vatikan. A Franja povremeno poziva te izbeglice u Vatikan i to bez velike medijske pompe. Želi ih da ih sasluša, da ih prati na njihovom putu. „Humanitarni koridori“ su u međuvremenu uspostavljeni i do Francuske, Belgije i Andore. A zemlje-domaćini uvek izdaju humanitarne vize.
Italijanski katolicizam često se može kritikovati, ali ovaj primer pokazuje da se nešto može i učiniti.
Za to vreme, u mnogim zemljama ljudi se prave da ništa ne vide i ne čuju. Za Franju, papu koji dolazi iz Argentine, takoreći s kraja sveta, ova Evropa je već odavno umoran i nemoćan kontinent koji je izgubio svoju tradicionalnu otvorenost i korene.
Ali on s tim ne želi da se pomiri. Otuda i ljutnja. U Atini se dan ranije obračunao sa Evropom i nekim političarima. Prema papinim rečima, protiv zamora od demokratije mogu da pomognu samo politike koje su usmerene prema opštem dobru i koje osećaju obavezu prema najslabijima.
Da li će još neko u Briselu i Evropi da se oseti prozvanim zbog te kritike? Malo je verovatno.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.