„Papu na optuženičku klupu"

List Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Robertson je, inače, na Veliki petak u „Gardijanu“ objavio članak „Papu na optuženičku klupu!“. Pretnje Doukinsa i Hičensa mogle bi se odbaciti kao šarada ateističke propagande koja se koristi i karnevalskim rekvizitima kako bi privukla pažnju. Međutim, učešće Robertsona, koji je možda naveo Doukinsa i Hičensa na ideju da optuže Papu, iziskuje da se ceo slučaj ozbiljno. Džefri Robertson, rođen 1946. godine u Australiji, od 1988. godine je Kraljičin savetnik i jedan je od najpoznatijih svetskih advokata koji se bave zaštitom ljudskih prava. Jedan od njegovih klijenata je i pisac Salman Ruždi, objavio je knjigu „Zločini protiv čovečnosti“, a kao sudija po pozivu u Specijalnom sudu UN za Sijera Leone doneo je presudu da je amnestija nevažeća u slučajevima ratnih zločina.

Robertson smatra da je, prema današnjem shvatanju međunarodnog prava, tolerisanje maltretiranja dece zločin protiv čovečnosti. Prema principu univerzalne jurisdikcije za takve zločine nadležni su i britanski sudovi. Presedan predstavlja hapšenje bivšeg čileanskog diktatora Augustea Pinoičea koje je odobrio Gornji dom parlamenta.

Papa i gusari- subjekti

Američko pravosuđe se već bavilo pitanjem da li je Papa, kao poglavar države, zaštićen od krivičnog gonjenja. Robertson zastupa tezu da Vatikan, koji nije član UN, nego ima status posmatrača, i nije država. On se ne bavi pitanjem da li analogna primena principa državnog imuniteta štiti Papu kao nedržavnog subjekta međunarodnog prava. Papa je, pored gusara, jedina osoba koja ima kvalitet subjekta u međunarodnom pravu – u njemu on figurira kao Sveta stolica. Međutim, Robertson zastupa tezu da državni poglavari ne uživaju zaštitu pred Međunarodnim krivičnim sudom i ukazuje na optužnicu protiv sudanskog predsednika Bašira.

Da bi Papa bio osuđen kao podstrekač i saučesnik u seksualnom zlostavljanju dece hijerarhijska struktura Papine crkve se mora tretirati kao kopija totalitarne stranke: kod svake nepravde u takvoj stranci podrazumeva se da je naređenje stiglo sa vrha. Istina, Bendikt XVI ne mora da strahuje da će biti uhapšen po dolasku u London. Velika Britanija održava diplomatske odnose sa Vatikanom i Papa dolazi na poziv Kraljice Elizabete, tako da je na snazi i odredba o imunitetu državnih poglavara“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Nije pogrešno želeti dobro

Povodom sastanka na vrhu o nuklearnoj bezbednosti, koji je sazvao američki predsednik Barak Obama, list Lajpciger folkscajtung piše:

„Želeti dobro i proklamovati uzvišene ciljeve ne može biti pogrešno. Ali, često je izuzetno teško ostvariti to dobro i to pokazuje i Obamin sastanak na vrhu. Ni izdaleka se još ne zna da li je sastanak četrdeset predsednika i premijera samo još jedan u nizu skupova koji nisu doneli ništa ili će biti prekretnica u sprečavanju širenja nuklearnog oružja i materijala koji služi da se ono napravi. Nije neka preterana mudrost da se na svaki način moraju sprečiti napadi takozvanom prljavom bombom na zapadne metropole i to je bio i cilj Obaminog prethodnika Džordža Buša. Kao i pokušaj da se spreči da se režimi kao što su iranski ili severnokorejski domognu nuklearnog oružja“, piše „Lajpciger folkscajtung“.

Sastanak u Vašingtonu komentariše i list Rajnpflac:

„Postoje tri područja na kojima je potrebno učiniti više: prvo, potrebno je strože kontrolisati trgovinu nuklearnom energijom. Drugo, mora se nastaviti razoružanje. Treće, neophodno je u maju produžiti važenje ugovora o neširenju nuklearnog oružja. Sva tri područja međusobno su povezana. Propusti na jednom vode negativnom razvoju na preostala dva. Utoliko je vašingtonska konferencija važna, ali nije prodor u nastojanjima za povećanje nuklearne bezbednosti“, piše list „Rajnpflac“.

Najzad, o sastanku o nuklearnoj bezbednosti list Hanoverše algemajne cajtung piše:

„Barak Obama je shvatio da je Sjedinjenim Američkim Državama u nastojanjima da spreče širenje nuklearnog oružja potrebna što šira međunarodna saradnja. Vašington ne zazire ni od dijaloga sa teškim partnerima kakvi su Kina ili arapske zemlje. To je komplikovan posao u kome nema brzih uspeha. Sastanak na vrhu u Vašingtonu, koji je završen usvajanjem maglovitih zaključaka, samo je početak. Ipak, trebalo bi biti zahvalan američkom predsedniku što je krenuo tim teškim putem“, piše „Hanoverše algemajne cajtung“.

Pripremio: N. Briski

Odg. urednica: Ž.Bašić-Savić