Par koraka od rata

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer upozorava na opasnost od izbijanja pravog građanskog rata u Ukrajini. „Krvavi prizori iz Odese pokazali su nam da smo samo nekoliko koraka udaljeni od vojnog sukoba. Sukob u Ukrajini se sve brže zahuktava i sve je oštriji, na način koji smo još donedavno smatrali nemogućim“, rekao je Štajnmajer u intervjuu koji je objavljen u „El Paisu“ (Španija), „Le Mondu“ (Francuska), „La Republici“ (Italija) i „Gazeti Viborči“ (Poljska). Ministarstvo savetuje svim nemačkim državljanima da napuste jug i istok Ukrajine.

Neophodna Ženeva 2

„Moramo da razgovaramo. Prekid dijaloga u trenutku kada u Ukrajini rastu tenzije bio bio nečuvena greška“, kazao je Štajnmajer i naglasio da Evropa ne sme da dopusti da Putin postane njen neprijatelj. Štajnmajer je pozvao da se hitno održi nova konferencija u Ženevi i da se na njoj isprave greške sa prve – to što nisu precizirani mehanizmi kako će se dogovori primeniti. U Ženevi je 17. aprila dogovoreno da se odmah oslobode sve zauzete administrativne zgrade. Separatisti na istoku Ukrajine su to protumačili na svoj način – neka prvo pučisti u Kijevu vrate legitimne vlasti, pa ćemo onda i mi osloboditi zgrade.

Stoga ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov traži da na sledećoj mirovnoj konferenciji učestvuju i opozicione grupe. „Ukoliko ne učestvuju predstavnici sa juga i istoka Ukrajine, nećemo napredovati u primeni bilo kakvih dogovora“, rekao je Lavrov, dolazeći na godišnji sastanak Saveta Evrope u Beču. Domaćin sastanka, austrijski šef diplomatije Sebastijan Kurc, upozorio je da ne treba gajiti prevelike nade. Među 30 ministara spoljnih poslova je i ukrajinski šef diplomatije Andrej Deščicja. On je zatražio da međunarodna zajednica odlučno podrži održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini 25. maja.

Na pitanje novinara, kakav je stav Moskve prema izborima, Sergej Lavrov je odgovorio da izbori moraju biti održani u fer atmosferi bez nasilja. „Naš stav o dolazećim izborima zavisiće od toga da li su ispunjeni ovi uslovi“, rekao je Lavrov. On je dodao da bi bilo neuobičajenoda se izbori održavaju dok vlada šalje vojsku na sopstveni narod. U Beču nisu predviđeni direktni razgovori Lavrova i Deščicje.

Opsada Slavjanska

Danas se u Slavjansku čuje sporadična pucnjava, a reporter Frans presa javlja da borbe nisu stigle do centra grada. Prema tvrdnjama Kijeva, u Slavjansku ima 800 proruskih boraca koji poseduju i teško naoružanje. Ukrajinska armija od ponedeljka oko Slavjanska drži bezbednosni kordon, drugim rečima grad koji kontrolišu proruske snage sasvim je opkoljen. „Četiri naša borca su ubijena, a 20 je ranjeno. Prema našim procenama, preko 30 terorista je ubijeno, a desetine su ranjene“, sumirao je krvavi ponedeljak Arsen Avakov, ministar unutrašnjih poslova u prelaznoj vladi u Kijevu. On tvrdi da je među ubijenih separatistima bilo boraca iz Rusije, Čečenije i sa Krima.

U Donjecku, oko 120 kilometara južnije, u utorak su otkazani svi međunarodni letovi. Na internet-stranici aerodroma kratko je saopšteno da je to urađeno po naređenju vlade.

U Odesu, na jugu zemlje, stigla je nacionalna garda, elitna jedinica ukrajinske vojske. Ovaj grad je do petka bio relativno miran, a onda je u zapaljenoj zgradi sindikata stradalo 40 proruskih demonstranata. Dve strane se međusobno optužuju za incident – jedni tvrde da su ukrajinski desničari (fašisti i nacisti, kako to nazivaju ruske televizije) namerno molotovljevim koktelima zapalili zgradu, dok druga strana kaže da su sukob započeli naoružani separatisti.

Bridlou: Rusija neće poslati vojsku

Svetski zvaničnici upozoravaju da je prvi uslov bilo kakvog dogovora prekid nasilja. Tako Torbjorn Jagland, generalni sekretar Saveta Evrope, kaže da treba smiriti tenzije, kako u retorici tako i na terenu. Poverenica UN za ljudska prava Navi Pilaj pozvala je separatiste na istoku zemlje da prekinu ilegalne akcije, ali je dodala da postoji zabrinutost da snage odane Kijevu koriste prekomernu silu. „Ekstremno je važno da vlasti samo pokažu puno poštovanje vladavine prava i zaštite ljudska prava svih građana, uključujući i one koji govore ruski jezik“, rekla je Pilaj.

Glavni komandant NATO, general Filip Bridlou, veruje da Rusija neće umarširati u istočnu Ukrajinu. Kremlj može do svojih ciljeva da stigne i na drugi način, rekao je Bridlou juče u Otavi. Prema njegovoj proceni, Putin će nastaviti dosadašnju strategiju raspirivanja nemira, pomoći separatistima i diskreditovanja privremene vlade u Kijevu. Na taj način on može da kontroliše istočnu Ukrajinu, a da ne šalje vojsku preko granice, smatra komandant NATO.