Parametar pandemije: bolje intenzivna nega nego incidencija

Bundestag je pre podne (16.04) prvi put raspravljao o nacrtu novog Zakona o zaštiti od infekcija, kojim je predviđeno brže uvođenje strogih mera, uključujući i policijski čas - od strane savezne vlade. Novi nacrt Zakona o zaštiti od infekcija je u utorak (15.04.) usvojen na sednici vlade. Naredne nedelje bi trebalo da uslede rasprave o nacrtu naloga u Bundestagu, i da nacrt usvoji i gornji dom parlamenta Bundesrat. Onda bi zakon krajem naredne nedelje stupio na snagu.

Osnova novog zakona je takozvana sedmodnevna ili trodnevna incidencija, odnosno broj novozaraženih na 100 000 stanovika.

Profesor Žerar Krauze je jedan od vodećih epidemiologa u Nemačkoj. Na čelu je Odeljenja za istraživanje infekcija Centra Helmholc u Braunšvajgu. On je za dnevnik Prve nemačke televizije (ARD) dao intervju u kojem takvu osnovu za donošenje zakona kritikuje kao veliku grešku: 

„Smatram da je principijelo ispravno da se odrede jedinstvena pravila, ako se ravnaju prema lokalnim indikatorima rizika, koji onda za posledicu imaju određene mere. Drugačije rečeno, logika procene situacije postaje jedinstvena, aIi situacija se razlikuje po mestu i vremenu. Jedinstvena baza pravila bi poboljšala i prihvatljivost mera u stanovništvu.

Ali incidencija se sve više udaljava od zdravstvene situacije. To ima dva uzroka, koji su, svaki za sebe, čak poželjni.

Prvo, sada se mnogo više testira, što dovodi do znatno većeg broja prijava zaraženih nego što je to bio slučaj ranije. To je dobro. Ali incidencija odražava samo pozitivne rezultate testa, a ne i da li su ljudi oboleli. Osim toga ne uzima se u obzir koje su najpogođenije grupe stanovništva.

Drugo, posle vakcinacije su teška oboljenja ređa, čak i ako broj infekcija ne opada tako brzo.

Alternativno merenje pandemijske situacije

Na pitanje koje bi onda vrednosti politika morala da uzme kao merilo, Krauze je rekao:

„Ako se želi jednostavan put, onda zaista postoji alternativni parametar: Broj novoprimljenih pacijenata na intezivnoj nezi za nedelju dana na 100 000 stanovnika uključuje podatke i o mestu stanovanja. To je dakle broj pacijenata koji su zbog teškog oblika kovida 19 primljeni na odeljenja intenzivne nege, svejedno gde se ta odeljenja nalaze.

Taj podatak mnogo stabilnije pokazuje epidemiološku situaciju od incidencije. Isto tako, toj vrednosti manje smetaju efekti promena strategije testiranja. Dobro je da ta vrednost odražava i pozitivne efekte vakcinisanja. Naime, kad se više vakciniše, odmah dolazi do smanjenja broja težih slučajeva. To se direktno odražava na broj prijeme na odeljenja intenzivne nege.

Osim ovih podataka sa intenzivne nege, još neki podaci morali bi se obavezno sakupljati, kao, recimo, profesija pacijenata. Po tome se može bolje proceniti koje su grupe stanovništva posebno ugrožene i gde je povećan broj infekcija.

Tako bismo znali, recimo, da li su prosvetni radnici ugroženiji od radnika u prodavnicama. Naravno, mora seznati i broj zauzetih i slobodnih mesta na intenzivnoj nezi, da bismo znali kakvi su nam kapaciteti, ali to se već radi”, rekao je epidemiolog Žerar Krauze za ARD.

Da li Nemačka ima dovoljno slobodnih mesta?

Nemački ministar zdravlja, demohrišćanin Jens Špan, juče je upozorio da bi "bez zaustavljanja sadašnjeg trenda naš zdravstveni sistem došao na ivicu svojih kapaciteta” i dodao da nemačke pokrajine ne bi trebalo da čekaju da se uvede "kočnica za slučaj opasnosti” na saveznom nivou.

Udruženje medicinskih radnika na intezivnoj nezi DIVI zahteva da se skrati uobičajena rasprava o novom zakonu, jer vreme ističe.

Upravo ovo strukovno udruženje svakodnevno objavljuje broj mesta na intezvnoj nezi za većinu odnosno 1.278 klinika u Nemačkoj.

Današnji podaci (za prethodni dan 15.april) kažu da su zbog Kovida-19 na intenzivnoj nezi 4679 osobe, od čega su na respiratorima 2.662. 

Ukupan broj svih pacijenata kojima je potrebna intenzivna nega, ali nisu zaraženi koronavirusom je 20.957, dok je ukupan broj kreveta na intenzivnoj nezi za 83 miliona stanovnika Nemačke trenutno 23 899. Pri tome Nemačka može u roku od jedne nedelje da osposobi dodatnih 10.278 kreveta. 

Nedostatak osoblja na intezivnoj nezi

Na početku pandemije, pre više od godinu dana, klinike nisu bile adekvatno pripremljenje pa su dobile više od pola milijarde evra poreskih obveznika - kako bi mogle da obezbede dodatne krevete za intenzivnu negu. A zatim su mnogi kreveti ostali prazni. Kao posledica toga, većina saveznih pokrajina, smanjila je rezervu kreveta za intenzivnu negu u jesen 2020. - uprkos ponovnom porastu broja korona slučajeva.

Predsednik strukovnog udruženja nemačkih anesteziologa Gotz Geldner upozorio je tada na nedostatak osoblja u bolnicama. „Ako dođe do naglog porasta ozbiljnih slučajeva korone, imaćemo uska grla kada se radi osoblju za intenzivnu negu."

dr,dd,ts

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.