1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionRat u UkrajiniZapisi sa Ušća

Paraolimpizam – bodovi zavise od invaliditeta

19. mart 2010.

Učesnicima Paraolimpijskih igara u Vankuveru jedno je zajedničko – imaju neki invaliditet. Ali, nisu svi hendikepi isti pa se i ne računaju isto. Lakše je, recimo, skijašu koji ima jednu ruku nego onom koji nema nijednu.

https://p.dw.com/p/MXSI
Sistem bodovanja nije savršen
Sistem bodovanja nije savršenFoto: AP

To nije fer – razmišljaju laici u gledalištu i pored TV ekrana. Jozefa Gizena u takmičenju u bijatlonu suparnici pretiču bez po muke. Taj Nemac nema ruke i zato ne može da drži štapove kojima bi se odupirao dok je na skijama, a njegovi konkurenti imaju bar jednu ruku kojom drže štap.

„Uvek je neko u prednosti zbog različitog stepena invaliditeta. Ali, prednost zbog toga što neko može da drži štap, a neko ne može, regulisana su pravilima“, objašnjava Gizen.

U bijatlonu, na primer, postoje tri kategorije invaliditeta, odnosno tri takmičarske kategorije: stojeći, sedeći i slabovidi takmičari. U okviru tih kategorija postoje i podkategorije. Vreme se obračunava u zavisnosti od toga u kojoj je takmičar kategoriji.

„Moj koeficijent je 87. To znači da će od mog konačnog vremena biti odbijeno 13 procenata.“

Sistem neophodan, ali nije savršen

U hokeju ne postoji ovakvo bodovanje - ko da više golova, pobedio je!
U hokeju ne postoji ovakvo bodovanje - ko da više golova, pobedio je!Foto: AP

Sportistima koji imaju mali stepen invaliditeta, oduzima se manji procenat i obrnuto. Sistem je veoma sofisticiran, ali nije baš uvek fer, slaže se Jozef Gizen, osvajač bronzane medalje u bijatlonu na Paraolimpijskim igrama u Vankuveru.

„U kategoriji LW5/7, u kojoj sam i ja, ima takmičara sa različitim dužinama ruku, a svima nam se odbija isti procenat. To bi moralo da se reguliše. U toj kategoriji je, na primer, i jedan Rus koji ima ruke, ali bez šaka, pa može da postigne zamah. On ima isti koeficijent kao i mi ostali i to bi trebalo regulisati.“

Sa Jozefom se slaže i njegov kolega Frank Hefle koji na univerzitetu u Frajburgu radi na razvoju sistema sa procentima: „Ne mogu da tvrdim da je sistem potpuno razvijen.“

Problem je u sledećem: metoda se zasniva na prosečnim rezultatima. Ali, sistem se „okreće naglavačke“ kada neko, kao recimo slepa Ferene Bentele, osvoji zlatne medalje u bijatlonu i na dugoj stazi sa ogromnom prednošću u odnosu na konkurente.

„Ako je neko talentovan on ’pomera granice’. Sistem mora da se prilagođava, ali za njega ne postoji alternativa“, zaključuje Bentele.

Autori: Sara Noj Faupel / Ivan Đerković

Odg. urednik: Nemanja Rujević