'Partija pokera s velikim ulogom'

DLF: Evrozona bez Grčke. Koliko je realan takav scenario?

Mihel Rejmon: Mislim da je to poslednji scenario kojem bi težio bilo ko iz EU. Ono što ovde doživljavamo jeste partija pokera na visokom nivou. Aleksis Cipras, lider stranke Siriza i kandidat na izborima, želi da pregovara o dužničkoj politici unutar EU, o merama štednje na koje je Grčka prisiljena. On nema drugo sredstvo pritiska osim pretnje da će Grčka prestati da plaća svoje dugove. Vlada u Berlinu to ne želi i stoga ulaže karte na blef i poručuje: "U redu, ako time pretiš, onda napusti evrozonu."

Ali nije li to razlika u pozicijama dve strane? Cipras u rukama nema nikakvo sredstvo pritiska, a nemačka vlada ga ima.

On ima sredstvo pritiska. To je jednostavno odbijanje da se plaćaju rate kredita. To bi naravno bila fatalna opcija. To znaju i Grci, a zna i Cipras. On ne želi da dođe do toga i upravo zato se nemačko ministarstvo finansija suprotstavlja tom pritisku. Primetno je da iz ugla nemačke vlade, prvenstveno od visokorangiranih političara poput kancelarke Merkel ili ministra finansija Šojblea, nema direktnih reakcija na informacije koje smo čuli proteklih dana. U izveštaju onlajn portala Špigel se pozivaju na informacije iz "krugova bliskih nemačkoj vladi". Zato zaista verujem da se radi o blefu i da izlazak Grčke iz evrozone nije istinski cilj vlade u Berlinu.

Zar nije ispravno da se poveća pritisak upravo kada postoje razmišljanja Ciprasa i stranke Siriza da se odustane od mera štednje?

To zavisi od procene politike mera štednje i kriznih mera koje inače sprovodi EU. Verujem kako je greška Grčkoj nametati ovako brutalan kurs mera štednje. Mislim da je budžetska politika EU proteklih godina potpuno pogrešno vođena i da je ispravno pružiti joj otpor. Stoga je za pozdraviti kada to ofanzivno radi vlada jedne od država EU. S druge strane, sprovođenje maksimalne pretnje koju je Cipras izrekao sigurno ne bi bilo dobro za Grčku, a sigurno ni za EU. Još jednom, reč je o partiji pokera. Sada bi sve strane trebalo da sačuvaju živce.

Grčka ima dugove u visini od 175 odsto brutodruštvenog proizvoda. Postoji li alternativa štednji?

Naravno. U celoj Evropi ima bogatstva na pretek. U Evropi se trentno isključivo režu izdaci. To pogađa tržišta rada u svim evropskim državama. Samo ne u Nemačkoj jer je ona šampion u izvozu, a i unutar EU ima pozitivan uvozno-izvozni bilans. U većini drugih država taj kurs štednje je fatalan.

Ono što nam je potrebno jeste preraspodela dobara, rasterećenje najsiromašnijih kako bi u tom segmentu bila povećana potrošnja. Postoji ta mogućnost, ali nju sprečava vlada Nemačke.

Ipak, Grčka još uvek nije uspjela da uspotavi funkcionalan poreski sistem, što je takođe zahtev EU. Ima li alternative osim da se kaže - učinite to!

Ne. Grčku ne možete osloboditi dela odgovornosti za nevolju u kojoj se našla. Ali ne radi se o tome. Naravno da Grčka mora uspostaviti efikasan poreski sistem. Ali to je propust koji se ne može prabciti na leđa Ciprasu. On do sada nije bio na vlasti ni minute, bili su to socijalisti i konzervativci. Njemu se mora dati šansa da to učini. Verujem da je to jedna od boljih tradicija Evrope, da se niko uoči izbora ne meša u unutrašnju politiku druge zemlje. Ta tradicija je sada pogažena.

Šta će se desiti ako Cipras bude izabran? Može li se desiti da on bude izabran i da popusti?

Uveren sam u to da će popustiti, da će odustati od svojih maksimalnih zahteva. Još jednom - on je ponovio da želi da Grčka ostane unutar ebrozone. To je deo njegove predizborne kampanje. On želi olakšice u programu mera štednje. On želi niže kamate. On želi dozvolu da ponovo da uvede minimalnu nadnicu. Ako mu se izađe u susret, onda će i on odustati od pretnji, jer on i ne želi da ih sprovede. Verujem da je kompromis moguć i to kompromis u skladu sa neoliberalnom privrednom politikom Evrope. Sve ovo ne mora da znači katastrofu za Evropu. Naprotiv, ovo bi moglo da donese okretanje leđa potpuno pogrešnoj privrednoj i politici štednje koje su se vodile proteklih godina.

Zbog čega ste uvereni u to? Za ostvarenje Ciprasovih izbornih obećanja potrebno je deset milijardi evra. Odakle bi taj novac trebalo da dođe? Iz Evrope?

Ne radi se o tome da se novcem iz Evrope finansiraju izborna obećanja. Radi se o tome da oni moraju da vraćaju dugove, između ostalog i Evropskoj uniji. Tu bi im trebalo izaći u susret, jer moramo da podstaknemo tržište u Grčkoj. Nezaposlenost među omladinom tamo iznosi 50 odsto. Možemo insistirati na nastavku kursa štednje, ali onda insistiramo i na nezaposlenosti omladine. Stoga im trebamo dozvoliti da troše više novca. Pa ni Nemačka nakon Drugog svetskog rata nije vratile sve dugove, nije isplatila svu ratnu odštetu, nego joj je bilo omogućeno da investira u svoju privredu. Tu mogućnost sada treba dati Grcima. Ako ne povećamo unutrašnju potrošnju u Grčkoj, onda će ta zemlja i njena privreda zauvek ostati na kolenima.

*Mchel Rejmon je poslanik austrijske stranke Zeleni u Evropskom parlamentu i ekspert za evropska pitanja.