Patriotizam, pre svega

Sa približavanjem 4. jula, Dana nezavisnosti, predsednički kandidati u SAD naglasak su stavili na patriotizam. Oba kandidata, Barak Obama i njegov republikanski protivnik Džon MekKejn, izjašnjavali su se o tome koliko su zaista spremni da urade za SAD.

Obama, koji bi bio prvi predsednik afroamerikanac, imao je veliki probleme. Od kada je počeo kampanju 2007. godine o njemu su se širile najrazličitije glasine. U početku su glasine plasirane putem interneta kako bi se dovela u sumnju njegova lojalnost domovini.

Jedna od tvrdnji te vrste bila je i da je Obama musliman, pa čak i da je pohađao radikalnu islamističku školu, medresu, tokom četiri godine koje je kao dete proveo u Indoneziji.

Glasine o Obami

Obama je zapravo hrišćanin, iako potiče iz porodice koja nije religiozna. Njegov otac je musliman iz Kenije, ali je napustio porodicu kada je Barak imao dve godine. Obama je odrastao na Havajima uz majku i baku.

Glasine koje su plasirane putem interneta ubrzo su postale deo svakodnevnih razgovora. U Vašingtonu se na primer mogu čuti tinejdžeri koji se šale na njegov račun, govoreći kako se Obama zalagao za „džihad u Americi“.

Obama se jednom prilikom oštro kritikovao novinare koji su svojim komentarima stvarali negativan utisak o njegovoj kampanji. Međutim, početkom ove nedelje u njegovim istupanjima naglasak je bio na patriotizmu.

„U određenom periodu tokom ovih poslednjih 16 meseci doživeo sam prvi put u životu da se sumnja u moj patriotizam. To je, s jedne strane, rezultat moje nebrižljivosti. S druge strane, celokupna ta priča je rezultat želje pojedinaca da osvoje što više političkih poena tako što će posejati sumnju o tome ko sam ja zapravo i za šta se zalažem“, izjavio je Obama.

Ne proveravati patriotizam

„Nikada neću proveravati patriotizam drugih koji takođe učestvuju u kampanji, ali takođe neću ostati skrštenih ruku kada čujem da je moj patriotizam doveden u pitanje“, upozorio je Obama.

Što se MekKejna tiče, njega ne iznenađuju glasine koje se šire o njemu. On već ima iskustvo iz žestoke predizborne kampanje iz 2000. godine, kada se nadmetao sa predsedničkim kandidatom Džordžom Bušom. Anonimni protivnici MekKejna proširili su glasine kako je otac vanbračnog deteta.

MekKejn je odlikovan nakon što je bio zarobljen i mučen tokom rata u Vijetnamu. On je ove nedelje organizovao sopstveni „odred istine“ koji bi trebalo da spreči nipodoštavanje njegove duge vojne karijere.

Sve je počelo kada je bivši komandant NATO Vesli Klark izjavio da vojno iskustvo MekKejna nije ono što bi trebalo da prevagne i pomogne mu da postane predsednik.

„Mislim pilotiranje borbenim avionom i ranjavanje u Vijetnamu nisu dovoljna kvalifikacija da se postane predsednik“, izjavio je Klark.

Obama nije podržao izjave Veslija Klarka, jer, kako kaže, izuzetno ceni vojnu službu MekKejna, ali osetljivost oba kandidata kada je u pitanju patriotizam ukazuju na značaj koji ta tema ima u američkoj predizbornoj kampanji.

Obama je „vratio loptu“ građanima, poručivši da bi morali više da se angažuju za svoju zemlju i doprinesu njenom razvoju.

„Ljubav prema svojoj zemlji ne bi trebalo da se ispoljava samo gledanjem vatrometa 4. jula. Voleti svoju zemlju znači prihvatiti i odgovornost kao građanin i doprinositi njenom napretku“, rekao je Barak Obama.