Pecanje u Nemačkoj samo uz dozvolu

U Nemačkoj sve može biti nauka, pa i pecanje. Ko misli da je dovoljno kupiti pribor, baciti udicu i izvući ribicu ljuto se vara.

Prvo, nema pecanja bez dozvole za ribolov, a dozvole nema bez položenog ispita za ribolovca. Da bi se dobila diploma ribolovca, to je dakle prvi korak na putu ka reci i ribici u tiganju, polaže se sveobuhvatan ispit na kome se moraju pokazati temeljita znanja o vrstama riba, njihovim bolestima, priboru za pecanje, vodama, zaštiti životne sredine i zakonodavstvu, uključujući i propise Evropske unije. Teoretski deo ispita traje sat i po, praktičan petnaestak minuta – u tom roku ne očekuje se da se nešto upeca, nego da se pokaže umeće u rukovanju priborom. Primera radi, evo nekih od pitanja:

- Kako riba uzima kiseonik?

- Gde se nalazi linija na ribi, gde je srce ribe?

- Da li ribe čuju zvuke?

- Koja riba nema peraja na stomaku, a koja ima mehur sa dve komore?

- Koliko šaran ima jaja po kilogramu telesne težine?

- Čime počinje lanac ishrane u slatkim vodama?

- Kako dospeva kiseonik u vodu?

- Koja vrsta vodenih insekata je zakonom zaštićena?

- Koji se instrument koristi za ubijanje riba?

Pre pecaroške sreće očigledno je potrebno uložiti priličan napor da bi se čovek sladio ribom koju je sam upecao.

Zatvorske kazne za krivolov

Cena ribolovne dozvole zavisi od godina – najviše plaća starosna grupa od 14 do 22 godine - sa četrnaest tek može da se dobije dozvola, i to za 300 evra. Cena opada sa porastom broja godina i oni koji imaju između 63 i 67 godina plaćaju 32 evra. Za starije se ništa ne kaže, valjda nadležni misle da im je mesto negde drugde, a ne na obali sa udicom u ruci.

Položen ispit je kvalifikacija za dobijanje dozvole za pecanje koja je, kao i sve ostalo u vezi sa tim, u nadležnosti 16 nemačkih saveznih zemalja. Za utehu strancima koji ne ostaju duže od mesec dana, ne treba dozvola, ali u nekim saveznim zemljama traže da budu članovi kluba pecaroša u državi u kojoj žive.

Inače, pecanje bez dozvole se ne isplati – kazna je do dve godine zatvora ako su u pitanju javni vodotokovi, ako pecate na nečijem privatnom potoku to se tretira kao krađa, pa i kazna može biti veća.

U Nemačkoj ima milion ribolovaca koji su u nekom klubu i još 600.000 onih koji više vole da niko ne brine o njima. Na raspolaganju im je desetak hiljada kilometara vodenih tokova – iako ne može svuda da se peca. Prostora očigledno ima više nego dovoljno.

Autor: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković