Pedeset godina Festivala kratkometražnog filma u Oberhauzenu

Dogadjaj je propraćen velikom medijskom pažnjom u celom svetu. A odgovorne osobe u industrijskom gradu u Rurskoj oblasti, Oberhauzonu, uspeli su da uspostave sponu izmedju rada i kulture, tradicije i obnove. Nije potrajalo dugo, dok Festival kratkometražnog filma u Oberhauzenu nije izašao iz dubine zemlje i zasijao na svetskoj pozornici popularnog ”kratkog metra”. Pedeset godina od otvaranja ovog Festivala, "Dani kratkometražnog filma " u Oberhauzenu važe za najstariji, najveći i najvažniji festival kratkog metra u svetu. Oberhauzen predstavlja mesto na kojem je rodjen novi nemački film i do današnjeg dana filmski stvaraoci oslobodjeni od komercijalne prinude prikazuju bioskop koji pripoveda, kao i kakve mogućnosti pruža filmski medij. Filmski festival u Oberhauzenu bio je ostao mesto gde su započele mnoge velike reditelske karijere:

Imena kao što su Roman Polanski, Martin Srorsese, Aleksandar Kluge kao i Verner Ssreter, Kenet Anger, Vim Venders ili Kris Kanigam, Aleksandar Sokurov i Kristof Šlingensif...

"Pedesetih godina interesovanje ljudi je bilo usmereno na obrazovanje. Došlo se na ideju osnivanja filmskog festivala. Ideja je protekla iz udruženja narodnih univerziteta Severne Rajne Vestfalije, gde je Hilmar Hofman radio kao referent za film, Hofman će posle postati i prvi rukovodilac festivala u Oberhauzenu. U prvim godinama po osnivanju prikazivani su uglavnom klasični filmovi o kulturi kao i filmovi sa obrazovnim pretenzijama. Da bi se krajem a pedesetih godina nastupilo sa političkom platformom pod motom “Put ka susedima”. Pri tome se pre svega mislilo na istočno evropske zemlje, što je dovelo dotle da je za vreme hladnog rata Oberhauzen dobio imidž “crvenog festivala” zbog čega je savezna vlada Nemačke odbila da festivalu pruži pomoć....

Novi radikalni rez došao je 1962.ge sa proglašenjem "Manifesta iz Oberhauzena"

"Stari film je mrtav, mi verujemo u novi"-

Ovim rečima je 26 mladih nemačkih filmadžija propagiralo zaokret u nemačkoj Filmskoj umetnosti, medju njima je bio i Aleksandar Kluge.

"Bila je to spontana akcija, ali kratke filmove smo snimali i ranije. I pre toga smo verovali u evropski film, takodje smo imali i drugačije shvatanje o filmskoj montaži. Orijentisali smo se prema filmskoj istoriji, nasuprot onome što je bio kino trend 50 tih godina. Manifest se dugo pripremao, mi smo imali podudarna vidjenja filmske umetnosti, 26 – toro ljudi bili su istomišljenici bili su na istoj talasnoj dužini.”

Otpočela je era novog nemačkog filma.

Šesdesetih godina je "Oberhauzen", naročito zbog kontakata sa Istokom postao festival političkog filma. Ali još nije bio festival eksperimentalnog filma: New American Cinema se jedva primećivao, dela medijskih umetnika popt Verner Nekesa ili Ernst Šmita nisu prihvaćena. Kriza je nastupila 1968.me kada je izborna komisija već izabrani film pod imenom “Naročito vredno" od Helmuta Kostarda, izbacila iz programa zbog sumnje da je pornografski. Potom su iz protesta svi nemački reditelji pvukli svoje filmove. Kratki film je na eksperimentalnom polju razvio neobične izražajne forme, kao i radikalnu estetiku. Tek osamdesetih godina filmski stvaraoci oslobodili su se straha od kontakta sa video filmom. U devedesetim godinama dolazi do promene odnosa izmedju muzičkog video spota, pop kulture i kratkog metra. Video umetnost po prilično je potisnula klasičan eksperimentalni film, da bi krajem devedesetih i sam bio gurnut u stranu pojavom nove digitalne tehnike. Ali za današnjeg rukovodioca festivala Lars Henrik Gasa forma je sekundarna, sve jedno da li je reč o celuloidnoj traci, videeo ili digetalnoj tehnici....

“Kratkometražni film je kao fenomen interesantan zbog toga šato nagoveštava pravac razvoja mnogo ranije nego dugometražni film. Mnoge autori ili autorke koji se danas pojavljuju u kratkom metru sutra će praviti dugometražne filmove, što znači da se sve forme ulivaju u dugometražni film”, rekao je direktor festivala u Oberhauzenu Lars Henrik Gas.

Dobri kratkometražni filmovi postaju ono što je eksperimentalni film uvek bio; oni su ogledalo duha vremena. Eksperimentišu sa mogućnostima medija. Uspostavljaju veze, formulišu neobična stanovišta i nude intelektualnu zabavu. I to je pečat Festivala u Oberhauzenu.