Pedeseti rođendan Evropskog suda za ljudska prava

Stradanja Oktaja G. počela su 1995. godine – turske vlasti su ga uhapsile jer je navodno bio član ilegalne Kurdske radničke partije PKK. Nikoga nije interesovalo što je Oktaj imao samo 15 godina. Pretučen je, nije mogao da vidi ni porodicu, ni advokate, bojao se smrtne kazne. Na kraju je završio u zatvoru za odrasle osuđen na pet godina.

Slučajevima kao što je ovaj bavi se Evropski sud za ljudska prava koji ove godine obeležava pedesetu godišnjicu osnivanja. Sudije su prvi put zasedale u Strazburu 23. februara 1959. godine.

Pojedinac protiv države

Otada su se bavile hiljadama sudbina kao što je sudbina mladog Kurda Oktaja G. koji je tursku državu tužio nakon što je odslužio kaznu i dobio azil u Belgiji.

Početkom januara dobio je obeštećenje od 45 hiljada evra i turska država dužna je da mu isplati tu sumu na ime pretrpljenog bola.

To je princip na kome radi Evropski sud – pojedinac može da tuži državu. Osnovu rada predstavlja Evropska konvencija o ljudskim pravima kojom se 47 zemalja – potpisnica obavezalo da će poštovati i sprovoditi presude iz Strazbura.

U slučaju da smatra da su mu povređena prava svaki od 800 miliona građana tih zemalja može da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava. To mogu biti žrtve mučenja, progonjeni novinari, žrtve nacionalizacija ili nepravednih presuda.

„Strazburški sud za mnoge je poslednja nada“, kažu u „Društvu za ugrožene narode“.

Sve više tužbi

Iako su sudu na raspolaganju veoma ograničene sankcije u ovoj humanitarnoj organizaciji smatraju da je njegovo delovanje veoma značajno već zbog toga što veoma temeljito dokumentuje kršenja ljudskih prava i državama ukazuje na pravne standarde kojih bi morale da se pridržavaju.

Sud je izgleda sve popularniji, jer iz godine u godinu raste broj tužbi. Prvih godina po osnivanju sud je donosio po dve presude godišnje, prošle ih je bilo hiljadu i po. Na odluku sudija čeka još sto hiljada tužilaca.

„Hitno je potrebna reforma suda“, kaže nemačka sudkinja u Strazburu Renata Jeger. Ona se zalaže za efikasniji filter-postupak kako sud ne bi morao da se bavi tužbama koje uopšte nisu u njegovoj nadležnosti. Odluku blokira Rusija protiv koje je, inače, podnet veliki broj tužbi.

Predsednik suda Žan-Pol Kosta se nada da će u godini, u kojoj se obeležava pedeseta godišnjica osnivanja, ipak biti nađeno neko rešenje.“Neophodna je reforma, potrebno je više novca i više ljudi – trenutno smo u ćorsokaku“, izjavio je Kosta.