Pedofiliji nema leka, ali se može zauzdati

Seksualno zloupotrebljavanje dece je tema o kojoj se uvek emocionalno diskutuje u javnosti. Zaštitnici prava dece kažu – tako i treba – jer, svaki takav čin, svaka takva fotografija, povređuju dostojanstvo deteta i njegovo pravo na telesni integritet.

Sudeći po policijskoj statistici 20.000 dece u Nemačkoj godišnje je žrtva seksualnih delikta; beleži se 7000 slučajeva posedovanja i širenja dečije pornografije. Internet i mobilni telefoni veoma su olakšali pristup pornografskom materijalu i mada se „proizvodnja“ takvog materijala direktno smatra zloupotrebom dece – skupljanje i razmena dečije pornografije se karakterišu kao manje problematični.

Kratki film koji budi savest

Kratkim filmom Institut za seksualnu medicinu Šaritea, univerzitetske klinike u Berlinu, pokušava da motiviše muškarce sa pedofilnim sklonostima da se uključe u projekat za preventivno lečenje korisnika dečije pornografije. Na beloj pozadini monitora vidi se crna strelica. Klik... i otvara se gornji deo jedne fotografije. Potom se vidi lice muškarca, a odmah pored, glava i vrat dečaka koje otpozadi steže muška ruka. Čuje se glas, namerno krajnje ozbiljan.:

„Da li želite da gledate dečiju pornografiju na internetu? Vaša želja sama po sebi nije zloupotreba, ali čim kliknete zloupotrebljavate dete!“

Profesor Klaus Mihael Bejer je direktor instituta za seksualnu medicinu Šaritea, univerzitetske klinike u Berlinu. On je takođe šef projekta koji se bavi preventivnom terapijom za pedofile:

„Mi znamo da postoje te grupe muškaraca. To su pedofili i za njih je veoma teško da se odreknu dečije pornografije. To je isto kao kod muškaraca koji su seksualno orijentisani prema ženama – za njih su interesantne slike nagih žena. Isto tako reaguju i muškarci sa pedofilnim sklonostima – na slike nage dece ili seksualnih radnji dece sa drugom decom ili sa odraslima.

Cilj nam je da dopremo do onih koji i sami uviđaju – to što radim je pogrešno, moram da pronađem način da to kontrolišem, da se odreknem dečije pornografije jer je to štetno za decu. Onima koji žele pomoć - možemo da pomognemo.“

Pedofilija se javlja u ranoj mladosti

Bejer i njegove kolege rade sa pedofilnim muškarcima još od 2005. godine. Istražuju uzroke i oblike pedofilije, razvijaju terapije:

„S tim u vezi treba nešto razjasniti: pedofilja se javlja u ranoj dobi, u vreme kada se manifestuje struktura seksualne preferencije. Dakle, to znači da ljudi još u ranoj mladosti uviđaju koji ih pol privlači, da li su to stariji ili mlađi partneri, i koje vrste interakcija žele sa partnerom koji ih privlači.“

Još uvek se skoro ništa ne zna o tome koji faktori, i na koji način, utiču na seksualnu orijentaciju. Profesor Klaus Mihaal Bejer kaže da savremena nauka polazi od toga da su za seksualnu orijentaciju odgovorni individualni psiho-biološki preduslovi. Osim toga važne su i socijalne okolnosti. Hormoni i odgovarajući receptori u mozgu takođe igraju određenu ulogu, kao i neurotransmiteri – pokazuju rezultati naučnih istraživanja.

„Neurotransmiteri su supstance koje imaju ulogu kurira - oni u mozgu prenose informacije o emocijama, uključujući i one koje izražavaju seksualno uzbuđenje. Sve to funkcioniše preko receptora. Tu ima individualnih razlika: neurotransmiteri postoje u manjoj ili većoj količini ili samo na određeni način komuniciraju sa receptorima. I kada se to poveže sa okolinom u kojoj je osoba koja pati jer se oseća nevoljenom i zbog toga traži nove mogućnosti kontakta – onda to može da dovede i do pedofilije. Ali ovo je sam naveo samo hipotetički.“

Nisku krivi zbog nastranosti ali su odgovorni za ponašnje

Pedofilie ne možemo optuživati zbog njihove sklonosti, kaže profesor Klaus Mihael Bejer. Međutim oni i te kako snose odgovornost za svoje ponašanje. Oni imaju obavezu da celog života kontrolišu svoje seksualne impulse koji su upereni ka dečijim telima – i to tako da ne dođe do korišćenja dečije pornografije niti do direktne zloupotrebe dece.

Ovo je mesto gde se ukrštaju naučna istraživanja i terapija, kaže terapeut Žanina Nojce.

„Postavlja se pitanje kako muškarcima sa tom sklonošću uspeva da se zadrže na nivou mašte i na koji način se oni razlikuju od onih koji moraju da budu aktivni. A sledeće pitanje je: po čemu se razlikuju oni koji se zadržavaju na dečijoj pornografiji od onih koji ne prezaju od direktne zloupotrebe dece? Kada budemo bolje mogli da shvatimo ove razlike, onda ćemo biti u stanju da ponudimo bolje preventivne terapije.“

Pedofili pogrešno tumače signale

Žanina Nojce kaže da se trenutno preventivna terapija protiv pedofilije sastoji od davanja lekova koji smanjuju seksualne impulse i psihoterapije kojom se trenira sposobnost da se sopstveno ponašanje vidi iz ugla deteta.

„Seksualno uzbuđeni pedofil može pogrešno da razume izraz na licu deteta - strah može da interpretira kao radoznalost, ili, otvoreno, spontano, dečije ponašanje može da protumači kao seksualno, izazovno... On stvarnost vidi kroz ružičastu prizmu. Naša terapija ima za cilj da ukloni upravo taj ružičasti pogled na stvari.“

U okviru projekta koji je startovao u junu predviđeno je 24 mesta za terapiju - i to samo za muškarce koji do sada nisu imali sukoba sa zakonom. Već tokom prve dve sedmice, 15 muškaraca se prijavilo telefonom. Dolaze iz svih krajeva zemlje, iz svih slojeva društva.

Žanina Nojce kaže da će muškarci, čim budu razvili sposobnost da situaciju osete i vide iz dečije perspektive, biti u stanju da bolje kontrolišu svoju sklonost ka pedofiliji. To potvrđuju i rezultati drugih studija ovog instituta:

„Možemo da kažemo da smo terapijom, razvijanjem empatije, uspeli da smanjimo rizik od seksualne zloupotrebe. Konkretno znamo da smo uspeli da sprečimo seksualne kontakte pedofila sa decom.“

Autor: Lidija Heler / Dijana Roščić

Odg. urednica: I. Ivanović