Pegida i Antipegida: rat brojkama

Uve Fojgt, portparol policije u Lajpcigu, ne krije koliko ga sve nervira. „Otkako su nam se dogodile Pegida i Legida, svi su se samo bacili na brojke“, kaže on. „Reći ću Vam najiskrenije: ja nemam više nikakvog interesa da kažem još nešto o toj temi.“

I zaista, u diskusiji o Pegidi, demonstrancijama protiv stranaca, sve se vrti oko brojki. Tek u novembru 2014, kada je novoosnovani „Pokret protiv islamizacije Zapada“ (Patriotischen Europäer gegen die Islamisierung des Abendlandes) – Pegida – na ulice izveo hiljade demonstranata, tek tada je to u Nemačkoj postala tema i za medije iznad lokalnog nivoa. Kada su u decembru na ulice izašle desetine hiljada, o tome su onda već izveštavali i strani mediji.

Veliko preračunavanje

Sa pokušajem da se demonstracije organizuju i u drugim gradovima, brojke su postale sve važnije, jer su bile potrebne političkim strankama, sindikatima i drugima organizacijama civilnog društva, kako bi organizovali kontra-demonstracije. Suprotstavljanje broja učesnika demonstracija podseća na rezultate sportskih događaja: minhenska Pegida izgubila je sa 15.000:250, u Braunšvajgu takođe i to 2.000:150, u Magdeburgu 2.000:600 u Frankfurtu 1200:90. Tako su izgledale brojke u ponedeljak uveče (2.2.2014.)

Podaci mahom dolaze iz policije, a eksperti su u principu sumnjičavi. U Lajpcigu su 21. januara organizovane do sada najveće demonstracije na kojima je, kako se procenjuje, učestvovalo 15.000 ljudi. Univerzitet u Lajpcigu iznosi podatak da je bilo oko četiri do pet hiljada ljudi – dakle ni trećina.

Policija u Drezdenu procenjuje da se 12. januara, na do sada najvećim demonstracijama Pegide tom gradu, pojavilo 25.000 ljudi. Naučni centar iz Berlina (WZB) i Tehnički univerzitet iz Kemnica došli su do brojke od 17.000. U oba slučaja, istraživači su imali po tri nezavisna tima i koristili različite metode.

Istraživač političkih pokreta Diter Ruht, koji je rukovodio timom WZB za procene brojnosti demonstracija u Drezdenu, nije iznenađen tim razlikama. Prebrojavanje ljudi na masovnim događajima kompleksan je posao. Taj sociolog navodi da postoji sedam različitih metoda prebrojavanja: od „odokativne“ metode, do preciznog prebrojavanja na osnovu snimaka iz vazduha. „Za policiju je to sporedan posao i zbog toga su tu ulaže malo napora“, kaže Ruht.

Policija samo vrši procene

I policija to vidi na sličan način. „Mi smo odgovorni za javni red i bezbednost, kao i za sprovođenje prava na okupljanje – a ne samo za brojke. Ali to niko ne razume“, kaže portparol lajpciške policije Uve Fojgt. I njegov drezdenski kolega Tomas Gajtner, prebrojavanje vidi kao sporedni posao: „Policija ne prebrojavau, već u najboljem slučaju procenjuje“, kaže Gajtner. U stvari, to i nije zadatak policije – ona samo ispunjava očekivanja medija da im se pruži nekakva procena. „Ne verujem da policija u bilo kojem gradu insistira na saopštenom broju okupljenih“, kaže Peter Bek iz minhenske policije.

Tome treba dodati i da rezultati variraju u zavisnosti od metode do metode. „Pošto je policija u ingerenciji saveznih nemačkih država, ne postoji jedinstven pristup u proceni učesnika nekog skupa“, objašnjava Marko Peht, portparol ministra unutrašnjih poslova Rajnland-Pfalca. Pehtov šef – Rodžer Levenc (SPD) – trenutno je predsedavajući Konferenciji ministara unutrašnjih poslova na saveznom nivou. Peht dodaje da su policiji procene neophodne uoči skupova, kako bi na osnovu njih izgradila taktiku, a ne da bi one posle bile predmet javne diskusije.

Međutim, javna diskusija je podstaknuta upravo podacima koje je saopštavala policija. Sociolog Diter Ruht kaže da je neprihvatljivo da svaka pojedinačna policijska uprava donosi procene kako se njoj sviđa. „Tako se stvaraju nekakvi kvazi-podaci bez ikakve realne osnove“, zaključuje Ruht.