Peking je u evro investirao milijarde

Prva stanica Ven Đijabaoa u Evropi jeste Budimpešta. Prvi put će posle 24 godine jedan kineski predsednik posetiti mađarsku prestonicu. Ova zemlja je do kraja juna predsedavajuća u Savetu EU – pa će evropske teme dominirati u razgovorima mađarskih zvaničnika i kineske delegacije. Grčki dugovi brinu i Kineze, kaže Jan Jin iz Centra za evropske studije na Narodnom univerzitetu u Pekingu:

„Kina je uverena da evropska dužnička kriza i Grčka nisu samo problem EU. Ako se ta kriza ne reši, to može da pogodi evropsku privredu, svetsku privredu, a time i Kinu.“

Kina je pre svega zainteresovana za stabilan evro i pouzdane evropske partnere. Peking je u evro investirao milijarde svojih ogromnih deviznih rezervi – Kinezi su kupili između ostalog državne obveznice Grčke i Španije i najavili spremnost za dalje investicije. Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da ne bi trebalo previše očekivati – Kina ne može da bude spasilac Evrope.

Pre svega jačanje trgovinskih odnosa

Tokom posete važnu ulogu imaće i jačanje trgovinskih odnosa. Evropske firme se nadaju novim velikim porudžbinama iz Kine, žaleći se pri tome na nepovoljni položaj na kineskom tržištu. S druge strane, mnoge zabrinjava sve veće angažovanje kineskih firmi u Evropi, na primer ponuda kineske kompjuterske firme Lenovo da preuzme Medion. Zamenica ministra spoljnih poslova Fu Jing kaže da razloga za brigu nema:

"Neki evropski političari tumače ekonomske odluke iz ugla politike. To nije ispravno i vodi tome da kineske firme gube interesovanje da investiraju u Evropu.“

Ven Đijabao ne želi samo da smanji nepoverenje Evropljana prema Kini, nego ima i nekih želja. Naime, Kina već godinama želi da je Evropa prizna kao tržišnu privredu. Nada su uperene u Nemačku, koja bi zbog dobrih odnosa sa Kinom mogla da utiče na odluke u Briselu.

Sporna su i neka međunarodna pitanja: Kina je skeptična prema sankcijama Siriji, a ne slaže se ni sa vojnom akcijom protiv Libije. I na kraju, večito pitanje ljudskih prava. I o tome će biti reči tokom posete. Pomenimo samo svetski poznatog umetnika Aj Vej Veja koji je posle dva i po meseca iznenadno pušten iz zatvora. Svet je to pozdravio, ali nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da puštanje na slobodu može biti samo prvi korak ka većem poštovanju ljudskih prava.

Autori: Rut Kirhner, Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon