Penzioni sistem Srbije treba "pročistiti"

Krkobabić kaže da je za penzionere bitno da je dogovorena indeksacija penzija bolje rešenje od jednokratne pomoći. "Ako dogradite penziju i povećate je, na primer, za pet odsto, onda ste vi trajno povećali osnov penzije za taj procenat i svako naredno povećanje nadograđuje se na taj iznos. S druge strane jednokratna pomoć nije ugrađena u penzionu osnovicu pa tako ne utiče dalje na rast, ili pad penzija", objašnjava Krkobabić u intervju za agenciju Tanjug.

On je podsetio i da je u novembru 2008. godine bio kritikovan što je izdejstvovao vanredno povećanje penzija za 10 odsto. "U Srbiji se ništa nije strašno desilo zbog toga. Naprotiv, to je uticalo pozitivno na ekonomsku stabilnost, jer smo očuvali socijalni mir u zemlji i ekonomsku ravnotežu u periodu globalne ekonomske krize", ocenio je on.

Inflacija pogađa sve

Potpredsednik Vlade je naglasio da nema sumnje da inflacija utiče na ukupni standard penzionera, kao i svih građana Srbije, ali je ocenio da bi situacija bila daleko teža bez januarskog povećanja penzija i jednokratne pomoći.

"Inflacija deluje trajno i kakvu god vi penziju i platu imali danas, ona nagriza vrednost vaših primanja. Međutim, morate imati u vidu i drugu stranu: kakva bi onda bila katastrofalna situacija po standard građana da nismo izvršili ova povećanja, za koja sam se zalagao", rekao je Krkobabić.

Na pitanje da li je optimista da će cene do kraja godine da se "smire" i da će dalje jačati kapaciteti izvozne privrede, Krkobabić je odgovorio potvrdno. "Smatram da je inflacija u ovoj godini, u nekim trenucima dostigla svoj zenit i da do kraja godine ona neće preći plus minus jedan odsto u odnosu na planiranih šest procenata", rekao je on.

Pregovori rezultirali konstruktivnim rešenjima

Krkobabić je govoreći o pregovorima sa MMF-om ocenio da se od početnih pozicija pregovaračkih strana, koje su bile dijametralno suprotne, došlo do konstruktivnih rešenja i do uvažavanja specifičnosti penzionog sistema Srbije u odnosu na sisteme drugih zemalja u tranziciji.

„Predstavnici MMF-a i Svetske banke nikako nisu mogli da prihvate da je penzija ekonomska kategorija, a ne socijalna i da joj je "koren" u zaradama, a ne u 'vazduhu', naveo je Krkobabić.

On je predočio da je od samog početka pregovora bio svestan činjenice da penzioni sistem Srbije treba da bude "pročišćen" i da uslovi odlaska u penziju trebaju biti pooštreni, ali, takođe, da je to potrebno činiti postepeno.

Šta donose promene u Zakonu?

Krkobabić se u razgovoru osvrnuo i na nova rešenja u Zakonu o Penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO), ističući da se u tom zakonu nalaze najoptimalnija rešenja što je potvrdio i MMF. "Sistem je napravljen tako da apsolutno u ovom trenutku daje najbolje mogućnosti i za zaposlene radnike i za penzionere. Iz toga je proizašao i nacrt zakona koji je prosleđen Skupštini Srbije, a koji ta rešenja potvrđuje i daje. Uostalom, to je i ocena najvećeg broja stručnjaka u zemlji i predstavnika međunarodnih organizacija", rekao je Krkobabić.

On je dodao da Srbija ima daleko "najblaži" sistem kada se uporedi sa zemljama u okruženju, poput Hrvatske ili Mađarske, koje ne samo da oštro i naglo povećavaju granicu za odlazak u penziju, već i smanjuju iznose postojećih penzija, kao što je slučaj u Rumuniji.

"U našem rešenju životni vek i dužina staža za odlazak u starosnu penziju se ne pomera – ostaje isti. Samo kod nekih kategorija, recimo porodičnih penzija i beneficiranih ima izvesnih pomeranja, ali ona su neznatna i postepena, po četiri meseca godišnje do 2023. godine", ukazao je potpredsednik Vlade.

tanjug/dr/nj