Pet grešaka u vezi sa evrom

Tim povodom Špigel onlajn piše o pet zabluda protivnika evra.

Prva greška je uverenje da Grci lepo žive o nemačkom trošku. Tako je list „Bild“ u petak objavio listu sa 14 privilegija političara i državnih službenika u Grčkoj – 16 plata, dvostruke penzije, doplata za rad kada je hladno. Uz sve opravdane kritike, piše „Špigel onlajn“, da li je pravedno suditi o jednoj zemlji po korumpiranim političarima i eliti? Svakako da nije, pogotovo ako se ima u vidu da su Grci prošle godine drastično štedeli i smanjili budžetski deficit sa više od 15 odsto na 10,5. Takav program bi u Nemačkoj značio smanjenje budžeta za 125 milijardi evra. Osim toga, zarade u Grčkoj znatno su manje nego u Nemačkoj i niko od zaposlenih u Nemačkoj ne bi menjao svoj posao za posao u Grčkoj. Naime, kako je društveni proizvod u Grčkoj po stanovniku za trećinu manji nego u Nemačkoj, najmanje za toliko su manje i zarade.

Evro i drahma

Druga greška je mišljenje da bi Grcima bilo bolje bez evra. Navodno, onda bi ponovo uveli drahmu, devalvirali je, privukli turiste i jevtino izvozili fetu i maslinovo ulje. To bi naravno bilo moguće, ali bi druge posledice bile katastrofalne – zemlja više ne bi mogla da vraća dugove, koji bi i dalje bili u evrima, i odmah bi bankrotirala. Postojala bi realna opasnost od socijalnih nemira i juriša na banke kako bi se ušteđevine prebacile u inostranstvo. Došlo bi do sloma finansijskog sistema i strane banke, uključujući nemačke, mogle bi samo da otpišu grčke dugove.

Treća greška je mišljenje da bi stradale samo banke koje su špekulisale, a bolje nisu ni zaslužile. Inače, nemačke banke pozajmile su Grčkoj 18 milijardi evra. Ali, nisu pozajmljivale samo privatne banke, nego grčke obveznice imaju i takozvane Landesbanke koje su dobrim delom u državnom vlasništvu. Dakle, i u tom slučaju poreski obveznici bi bili pozvani u pomoć. Međutim, opravdano je pitanje na koji način bi privatni investitori mogli da učestvuju u rešavanju dužničkog problema Grčke.

Jevtinije je platiti

Četvrta greška je večito kukanje kako Nemačka mora za sve da plaća. Pri tom se zaboravlja na sve prednosti koje Nemačka ima zahvaljujući zajedničkoj valuti, jer najveći deo izvoza – 60 procenata – odlazi u evrozonu. Osim toga, zahvaljujući evru lakše je prebrođena finansijska kriza i inflacija je proteklih godina bila manja nego ikada.

Peta greška je mišljenje da je došao kraj monetarnoj uniji. Naime, ako bi Nemačka ponovo uvela marku došlo bi do velikog rasta njene vrednosti, izvoz bi bio mnogo skuplji i stao bi, a to bi bio i kraj pozitivnog privrednog razvoja u zemlji.

Kraj monetarne unije imao bi katastrofalne posledice - pored onih koje se očekuju i mnogobrojne koje je u ovom trenutku nemoguće predvideti, upozoravaju ekonomisti iz Instituta za svetku privredu u Kilu.

Iako nema nikakve sumnje da će spasavanje Grčke imati svoju cenu za poreske obveznike, to je u svakom slučaju jevtinije od paničnog napuštanja evra“, piše „Špigel onlajn“.

Uhapšen zbog silovanja

O hapšenju direktora Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Štros-Kana list Ekspres piše:

„U subotu posle podne, nešto pre pet, dva policajca ušla su u avion Er Fransa koji je bio spreman za poletanje za Pariz i uhapsila u prvoj klasi direktora MMF Dominik Štros-Kana. On nije pružao otpor i trenutno je u jednom njujorškom zatvoru.

Optužbe su ozbiljne. Dominik Štros-Kan, koji se smatra kandidatem sa najviše izgleda na pobedu na predsedničkim izborima u Francuskoj iduće godine, navodno je pokušao da siluje sobaricu u hotelu. Njegovi advokati saopštili su u međuvremenu da će se šezdesetdvogodišnji političar i bankar izjasniti kao nevin".

Autor: N. Briski

Odg. urednica I. Ivanović