Petosatni dijalog okončan ćutanjem

Opipljivih rezultata razgovora u Minsku nema. Bio je to pokušaj da se dogovori primirje i razmena zarobljenika, zapravo sve što bi moglo doprineti konačnom uspostavljanju mira. Međutim, strane u pregovorima ostale su pri svojim dobro poznatim pozicijama. Približavanje stavova nije na vidiku. Atmosfera po završetku susreta je za reportere ostala zbunjujuća, jer niko nije želeo da potvrdi, ni da li će razgovori biti nastavljeni u petak, 26. decembra, kao što je to isprva bilo planirano. Susreta predstavnika strana u sporu nije bilo gotovo tri meseca, podseća Velt, navodeći kako su zapadni zvaničnici, u poslednje vreme, u više navrata isticali neophodnost da se razgovori nastave.

Pored vođa proruskih snaga na istoku Ukrajine, Denisa Pušilina i Vladislava Deinega, razgovorima u beloruskom glavnom gradu, pridružili su se i bivši ukrajinski predsednik Leonid Kučma, kao i ruski ambasador u Ukrajini, Mihail Surabov. Osim predstavnika proruskih separatista, niko nije želeo da govori o petosatnim razgovorima, ističe nemački dnevnik iz Berlina. “Razgovori su bili teški”, rekao je Pušilin, koji u dijalogu predstavlja međunarodno nepriznatu Republiku Donjeck. “A kada će razgovori biti nastavljeni, nije utvrđeno” – objavljeno je na sajtu separatističkih snaga.

Ne očekujte rezultate

Da značajnijeg pomaka u dijalogu vladinih zvaničnika i predstavnika proruskih snaga neće biti, bilo je jasno od samog početka. Savetnik ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, Valeri Čali, izjavio je uoči susreta u Minsku, kako ne bi trebalo imati velika očekivanja. “Nemojte očekivati rezultate od današnjih razgovora”, rekao je Čali, koji je još u septembru najavio osnivanje Saveta za rešavanje sukoba na istoku Ukrajine, ali to telo ipak još uvek nije formirano.

Na prethodnom susretu, načelno je bilo dogovoreno povlačenje vojne opreme, kao i definisanje tzv. tampon zona na istoku zemlje (između ukrajinskih snaga bezbednosti i proruskih separatista). Heidi Tagliavini, švajcarska diplomatkinja i predstavnica Organizacije za evropsku saradnju i bezbednost (OEBS) smatra da bi naredni korak morao biti jasan dogovor o koordinisanoj isporuci humanitarne pomoći oblastima zahvaćenim ratnim sukobima.

I Frankfurter algemajne cajtung pokušava da utvrdi kakav je ishod razgovora u Minsku. “Razgovori su trajali pet sati, ali teško da su nečemu doprineli”, piše nemački list iz Frankfurta. “Predstavnici Rusije, Ukrajine i separatista, udaljili su se nakon susreta bez ijednog komentara.” Dakle, pomaka u pregovorima o prekidu vatre i razmeni zarobljenika nema, a da li će razgovori biti nastavljeni i kada, još uvek je neizvesno.

Više stotina hiljada ljudi bez hrane, vode i struje

Zvaničnici koji učestvuju u pregovorima, udaljili su se nakon dugih razgovora odvojeno i bez komentara. Novinske agencije su ostale uskraćene za informacije o detaljima nove runde razgovora u Minsku. Ni ruski mediji nisu uspeli da saznaju šta se iza zatvorenih vrata dešavalo, navodi FAZ.

OEBS insistira na rešavanju humanitarnog pitanja. Dopremanje pomoći ugroženom stanovništvu mora biti omogućeno. Zbog toga, kako tvrdi nemački nadregionalni list, Rusija i separatisti vrše pritisak na vladu u Kijevu, ne bi li ekonomska blokada regiona Donbas konačno bila okončana. Brojni aktivisti za ljudska prava navode kako je u ratnoj zoni zavladala humanitarna katastrofa. Ljudi gladuju, nema vode, ni struje, a ni grejanja.

Ipak, nema naznaka da bi se u istočnoj Ukrajini, uskoro bilo šta moglo promeniti. Strane u konfliktu i dalje neumorno razmenjuju prozivke, optužujući drugu stranu za kršenje prekida vatre. Prema podacima Ujedinjenih nacija u dosadašnjim sukobima u Ukrajini, nastradalo je 4.600 ljudi, desetine hiljada je povređeno, a više stotina hiljada primorano da napusti svoj dom.