Pišite roditeljski dnevnik, sve se zaboravi
11. mart 2010.
Anja beleži sve male, svakodnevne događaje u vezi sa njenim detetom:
„S vremenom se gubi toliko stvari, jednostavno neću moći da se setim kako sam se osećala – želela bih da Vinsent ima uvid u sve od najranijih dana.“
Istorijska građa
Roditeljski dnevnici postoje već više od sto godina – u XIX veku vodili su ih pre svega očevi iz građanskog sloja, zainteresovani za nauku, koji su posmatrali i precizno beležili razvoj dece. Istoričarka Mirijam Gebhart iz Minhena istraživala je vaspitanje male dece u XX veku i roditeljski dnevnici bili su važan izvor podataka. Gebhartova kaže:
„Iznenadilo me da su se očevi bavili negom beba, njihovim varenjem i težinom. Međutim, to je ranije bilo važno zbog visoke smrtnosti beba i očevi su bili ti koji su razgovarali i sa lekarom.“
Kasnije u dvadesetom veku došli su brojevi i datumi: roditelji su precizno zapisivali težinu deteta, koliko grama koje kašice je pojelo. Tek šezdesetih i sedamdesetih godina na red je došlo i ono lično – doživljaji, osećanja, odnos deteta i roditelja. Danas se dnevnici uglavnom pišu u vidu pisma detetu, bar tako piše Anja:
„Sada si na svetu već šest nedelja i dva dana i veoma smo srećni sa tobom. Čini mi se da sam svakog dana malo srećnija. Ti ne plačeš mnogo, relativno dugo spavaš – od treće nedelje po pet sati, sada već šest – šest i po. Od pre pet dana se i smeješ.“
Samo lepi događaji
Za istoričare i pedagoge roditeljski dnevnici su važan izvor podataka o svakodnevici i jasno pokazuju kako su se vremenom menjali odnosi roditelja i dece. Dakle, čitanje dnevnika iz sopstvenog detinjstva može biti veliko iznenađenje i izazvati silne polemike sa roditeljima o tome kako se pravilno podižu deca.
Inače, u mnogim današnjim dnevnicima zapisuje se samo ono lepo. Sumnje i loši dani ostavljaju se zaboravu.
Autori: A. Šnering / N. Briski
Odgovorni urednik: I. Đerković