Pikaso u direktorovoj kancelariji
30. mart 2013.
Dojče banka poseduje 56.000 umetničkih dela. Reč je o jednoj od najznačajnijih zbirki crteža i fotografija na svetu nastalih posle 1945. godine. Još jedna banka, Hipo ferajnsbanka, može da se pohvali zbirkom od 20.000 umetničkih dela, uglavnom savremenih. Hemijski koncern Bajer trenutno povodom 150. godišnjice postojanja, u Berlinu otvara izložbu na kojoj se prikazuje samo delić od oko 5.500 umetnina koje poseduje koncern iz Leverkuzena. Među 240 izloženih dela nalaze se i majstori poput Pikasa (na slici gore), Bekmana i Rihtera. No, koji su zapravo motivi preduzeća da se bave skupim i vremenski intenzivnim hobijem kao što je kolekcionarstvo?
Umetnost za potrebe marketinga
"Dok je nekada vlasnik preduzeća iz ličnog interesa na zidovima svoje kancelarije kačio slike poznatih majstora, danas to preduzeća čine zbog negovanja imidža i za potrebe marketinga", kaže Volfgang Ulrih profesor istorije umetnosti na Akademiji u Karlsrueu.
To se posebno odnosi na branše koje prodaju proizvode koji teško mogu vizualno da se predstave, poput banaka ili osiguranja. "To dobro dođe kada se direktor fotografiše ispred nekog savremenog umetničkog dela. Šef nekog automobilskog koncerna lako može da se fotografiše ispred najnovijeg modela svoje firme, ali bankarima to nije moguće", kaže Ulrih. No firme koje poseduju umetnine često kao motivaciju za kulturni menadžment navode "društvenu odgovornost". Kod nekih firmi je zaista tako, i one osim što poseduju umetnička dela, dodeljuju i stipendije studentima akademija.
Stvar hijerarhije
Ali pri tom ipak treba biti jasno da će jedan Pikaso ili Bekman po pravilu visiti u kancelariji direktora sakriven od smrtnika, a ne u predvorju gde svako može da ga vidi. Ponekad je tu reč o praktičnim razlozima, poput bezbednosti, ali se vrlo često radi o iskazivanju moći. "Neke firme namerno koriste ovaj instrument kako bi naglasile ili čak pooštrile hijerarhiju unutar kuće", kaže Ulrih.
Nemačka je u segmentu koji se naziva "corporate collecting" vodeća u svetu. Značajnim zbirkama mogu da se pohvale ne samo najveći koncerni nego i mnoga srednje velika porodična preduzeća. Prema informacijama organizacije Kulturni krug nemačke privrede, oko 300 preduzeća u Nemačkoj poseduje sopstvene zbirke. Među naijstaknutijim mecenama nemačke umetničke scene su i "kralj šrafova" Rajnhold Virt ili fabrika čokolade "Riter" koja poseduje i sopstveni muzej. Ali šta zaista neka preduzeća poseduju, postaje poznato, teka kada su ona prisiljena da iz finansijskih razloga prodaju neko delo. Tako je Komercbanka 2010. morala da proda jednu skulpturu švajcarskog vajara Alberta Đakometija za 75 miliona evra.
Najpopularniji Gerhard Rihter
Najpopularniji umetnik među nemačkim preduzećima-kolekcionarima je nemački slikar i fotograf Gerhard Rihter. Osim Rihtera, najtraženija su apstraktna dela. "Ona zrače nešto energično, a osim toga su uglavnom tematski neutralna", kaže Ulrih. Provokativna dela skoro da ne postoje u preduzećima, baš kao ni pejzaži, zaključuje Ulrih.
Autori: Zara Virc / Nenad Krajcer
Odg. urednica: Ivana Ivanović