Pirati, zemljotres, razoružanje…

List Braunšvajger cajtung bavi se učestalim napadima pirata i piše:

„Nije slučajno što pirati napadaju nedaleko od obala Somalije. Zemlja je politička ruševina. Posle desetogodišnjeg građanskog rata niko više ne veruje političarima. Sever Somalije je praktično nezavisan i tu pirati ne moraju da strahuju od bilo kakve kazne. Poslednji napadi na brodove pokazali su da je vojna akcija ispred obala Somalije usmerena na otklanjanje simptoma, ali ne i uzroka. Otmice su postale mračan posao kojim se obezbeđuje egzistencija. Međunarodna zajednica morala bi da preispita politiku prema Africi. Morala bi da pregovara sa onima koji štite pirate – primena sile je tu tek od drugostepenog značaja“.

Međunarodni sud za gusare

O istoj temi list Vestdojče algemajne cajtung piše:

„Ono što je hitno potrebno jeste jedinstveno međunarodno krivično pravo koje bi se odnosilo na gusarstvo i sud za piratstvo sa međunarodnom nadležnošću. Već postoji Međunarodni sud za pomorsko pravo – u Hamburgu. Pored toga što je nadležan za sporove na moru morao bi biti nadležan i za gusarstvo“.

Povodom tradicionalnih uskršnjih marševa list Noje osnabriker cajtung piše:

„Ove godine smer je dobar. Nekada je bilo pogrešno što je mirovni pokret demonstrirao protiv nuklearnog oružja u Nemačkoj – u vreme hladnog rata ono je garantovalo njen opstanak. Ali, danas je ispravno što učesnici uskršnjih marševa zahtevaju da se to oružje potpuno ukloni iz zemlje.

To je i logično – danas se smatra da najveću opasnost predstavlja mogućnost da se teroristi domognu nuklearnog oružja. Zato su za njegovo čuvanje mnogo bolja centralno obezbeđena američka skladišta, nego depoi u blizini reke Mozel u Rajnland Pfalcu“.

Loše iskustvo

Povodom zemljotresa u Italiji list Lajpciger folkscajtung piše:

„Obnova će koštati milijarde evra koje država nema. Upravo u Italiji, gde polovina stanovnika živi u trusnim područjima, nije obavezno osiguranje protiv prirodnih katastrofa, tako da ni sada građani od osiguranja neće dobiti ništa. Dosadašnja iskustva sa otklanjanjem posledica zemljotresa nisu ohrabrujuća: u Mesini, koju je pre 101 godine zemljotres sravnio sa zemljom i gde je tada poginulo 80 hiljada ljudi i dan danas stotine porodica žive u barakama koje su (kao nužni smeštaj) sagrađene posle tog zemljotresa. Od slične sudbine danas strahuju postradali u okolini Lakvile“.

List Drezdner nojeste nahrihten komentariše najnovije poteze američkog predsednika Baraka Obame:

„Poruke iz Bele kuće su protivrečne. Ratovi u Iraku i Avganistanu prevazilaze finansijske i kadrovske mogućnosti SAD. I Obama sada pribegava onom zbog čega je kritikovao predhodnika – finansira ratove vanrednim budžetom. Suma koju predsednik traži, 83 milijarde dolara, veliki je novac u vreme svetske recesije.

S druge strane, više je nego pozitivna odluka o zatvaranju tajnih zatvora CIA. Tom odlukom i zabranom metoda saslušanja koje se graniče sa mučenjem novi čovek u Beloj kući pokazuje da mu je stalo do drugačijeg pristupa u borbi protiv terorizma, mada ne može uvek da sprovede to što želi“.

Turska i EU

List Rajniše post piše da je bivši ministar spoljnih poslova i počasni predsednik liberala Hans Diter Genšer upozorio da prijem Turske u EU ne bi smeo biti tema predizborne kampanje u Nemačkoj. U intervjuu listu Genšer je rekao da bi trebalo najozbiljnije shvatiti izjave američkog predsednika Baraka Obame da je Turskoj mesto u EU i dodao da je još je vlada kancelara Konrada Adenauera nagovestila Turskoj punopravno članstvo u EU. „Nemačka je, dakle, davno obećala ono što sada Obama želi“, rekao je Genšer.

Što se NATO tiče, Genšer smatra da bi u novim svetskim okolnostima ponovo trebalo definisati i njegovu ulogu. „Verovatno niko ne želi NATO u ulozi svetskog policajca“, izjavio je Genšer za „Rajniše post“.

Ekonomska kriza očigledno utiče i na bolovanja i berlinski list Velt piše:

„Od ujedinjenja Nemačke bolovanja su u prvom tromesečju ove godine na najnižem nivou. Od januara do marta 2009. godine izgubljeno je u proseku 3, 26 odsto radnog vremena – to je pad od pet odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Stručnjaci smatraju da je od presudnog uticaja na smanjenje bolovanja strah zaposlenih za radna mesta u vreme privredne krize. Pre deset godina u prvom kvartalu zbog bolovanja je izgubljeno 25 odsto više radnog vremena – 4,4 procenta“.

ii/nb/dpa