Pisci u egzilu: Hod po minskom polju
11. jun 2009.
Faraj Sarkohi već 10 godina živi u Nemačkoj i bio je prvi stipendista programa „Pisci u egzilu“ koje je pre deset godina pokrenulo nemačko Udruženje pisaca. U svojoj zemlji je proglašen za nepodobnog umetnika zato što se zauzimao za slobodu štampe i borio se protiv cenzure. Osuđen je na smrt i devet godina proveo je u zatvoru:
„U zatvoru se praktikuje sledeća vrsta mučenja: Kažu vam da ćete tog dana biti pogubljeni i zatim slede pripreme za smaknuće. Neposredno pre izvršenja, saopšte vam da je u pitanju bila greška. Kažu vam da ćete ipak živeti još dva-tri dana.“
Međunarodni protesti uspeli su da izdejstvuju puštanje na slobodu Faraja Sarkohija koji je oslobođen 1990. godine. Program „Pisci u egzilu“ tom 62-godišnjaku pruža svaku vrstu pomoći, ali najbitnije probleme mora sam da reši.
„Neophodno je upoznati novo društvo, u mojim godinama naučiti novi jezik i početi nov život. Najveći problem za jednog pisca u egzilu jeste taj što je izgubio svoj jezik i svoju publiku.“
Obično stipendija pa azil
Jednom godišnje organizuje se susret bivših i sadašnjih stipendista projekta „Pisci u egzilu“. Predsednik nemačkog PEN centra Johano Štraser bio je inicijator osnivanja ovog projekta za pomoć piscima:
„Za vreme nacizma veliki broj umetnika, pisaca i naučnika bili su primorani da odu u druge zemlje. Ovim projektom mi pokušavamo da se na neki način odužimo.“
Itai Musheve je trenutno stipendista tog projekta i već godinu dana živi u Kelnu. Taj 25-godišnjak otkrio je korupcionaški skandal u koji je bio umešan vlastodržac Robert Mugabe i od tada se nalazi na crnoj listi u Zimbabveu:
„Biti novinar u Zimbabveu je isto što i ići preko minskog polja. Vlada kontroliše medije.“
Stipendija „Pisci u egzilu“ traje godinu dana i za to vreme mnogi pisci podnesu zahtev za azil.
Autori: Ajguel Čizmečioglu / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković