Pitanje ministra odbrane SCG - Pitanje Kosova

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica pokušaće da kroz razgovore sa koalicionim partnerima obezbedi podršku ovom kadrovskom rešenju, a početkom naredne nedelje konsultacije će se nastaviti sa predstavnicima Crne Gore i ministrom inostranih poslova državne zajednice Vukom Draškovićem.

Kandidat za novog ministra odbrane Zoran Stanković stekao je u javnosti i kod vojnih eksperata imidž beskompromisnog borca protiv korupcije u vojsci, jer je na mestu načelnika Vojnomedicinske akademije javno stupio o oštru borbu sa «farmakološkom mafijom», kako je ona nazivana u medijima. Međutim, sam Zoran Stanković je nakon obelodanjivanja njegovog imena kao potencijalnog kandidata izjavljivao da ne bi prihvatio tu funkciju, i da će svoje razloge preneti i premijeru ukoliko mu tako nešto ponudi. Stanković je o tome govorio i za državnu televiziju:

«Ja sam u toku večeri obavio razgovor sa premijerom Koštunicom, on je izneo svoje razloge zbog kojih smatra da ja trebam da budem ministar odbrane, ja sam izneo svoje razloge zbog kojih smatram da ne bi trebalo. U jednom dužem razgovoru on mi je rekao da za moje razloge smatra da nisu ubedljivi i da bi jednostavno trebalo da razmislim detaljnije. Ja mislim da će taj zvanični odgovor biti sigurno u toku naredne nedelje posle svih ovih konsultacija i posle svih ovih razgovora, jer ja mislim da i u tim drugim konsultacijam moguće da ima još kandidata, da ja nisam jedini kandidat».

Crna Gora je već saopštila da Zoran Stanković za tu državu članicu nije dobar kandidat, i da će se oni protiviti njegovom izboru. Član Predsedništva DPS-a Miodrag Vuković izjavio je beogradskim medijima da Crna Gora neće učestvovati u tim razgovorima dok se ne razreši afera oko nabavke vojne opreme. Vuković je posebno napomenuo da se Stanković nije bavio svojim poslom već da je davao izjave da će pola crnogorskog rukovodstva završiti u Hagu, i da je to provokacija Crne Gore. Protivljenje izboru Stankovića iznela je i Demokratska stranka predsednika Srbije Borisa Tadića, u kojoj smatraju da on nije dobar izbor jer je vojno lice, što sprečava civilnu kontrolu vojske. Pored demokrata, za izbor Stankovića neće glasati ni Srpska radikalna stranka.

Stranka G17 Plus, kao članica vladajuće koalicije, nije oduševljena ovim predlogom, ali kažu da će ga podržati ukoliko se garantuje borba protiv korupcije u vojsci, ali i nastavak saradnje sa Hagom, što uključuje i dobrovoljnu predaju Ratka Mladića.

* * *

Beograd inače beleži i prvu posetu jednog ministra sa Kosova od završetka sukoba. Ministar kulture u kosovskoj vladi Astrit Haračija i njegov beogrdski kolega Dragan Kojadinović sastali su se po prvi put i složili da imenuju koordinatore za kulturu, koji bi oformili radne grupe za pitanja vraćanja dokumenata, pitanja vezana za arheologiju i obnovu manastira, i opštu kulturnu razmenu umetnika. Astrit Haračija je napomenuo da se ova poseta ne sme zloupotrebljavati u političke svrhe, i da on nema ovlašćenja za razgovore o političkim pitanjima, i da se ta poseta slučajno poklapa sa razgovorima o statusu.

Kada je reč o odnosu zvaničnog Beograda prema statusu Kosova, objašnjenje šta zapravo znači formula «više od autonomije manje od nezavisnosti», koje je saopštila novi predsednik Koordinacionog centra Za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković Ivić, viđeno je kao pokušaj Beograda da odgovori na kritike da nema konkretnu politiku prema Kosovu. Optužbe da Beograd ni sam ne zna šta to tačno znači Sanda Rašković Ivić je pokušala da neutrališe objašnjenjem da to znači Beogradu suverenitet a Prištini sudska, izvršna i zakonodavna vlast. Međutim, bivši predsednik ovog tela Nebojša Čović smatra da Beograd ne bi trebalo da se zaleće sa predlozima o konačnom statusu.

Predsednik Srbije Boris Tadić je u autorskom tesktu za evropsko izdanje Vol Strit Džornala napisao da je kompromis oko statusa Kosova ključan za stabilnost Balkana. Tadić takođe smatra da albanska strana nasiljem ucenjuje međunarodnu zajednicu u potrazi za nezavisnošću, što bi jugoistočnu Evropu moglo da vrati u period nasilja i nestabilnosti, kao što je to bilo u ranijem periodu. On takođe ocenjuje da kosovski Srbi, Romi, Turci, i ostali nealbanci žive u uslovima koji su gore nego oni pod kojima su živeli Albanci tokom vladavine Slobodana Miloševića; to su najgori uslovi u Evropi, smatra on.