Plan štednje pada u vodu - vlada opstaje

Portugalija je dugo važila kao dobar primer među državama Evropske unije koje je zahvatila kriza. Ta zemlja u jugozapadnoj Evropi 2011. je dobila finansijsku injekciju u visini od 78 milijardi evra, uz obavezu da uvede drastične mere štednje. Od tada su je oni koji su joj dali novac više puta pohvaljivali.

Međutim, sada je Ustavni sud odlučio da moraju da se promene četiri od devet odluka u paketu mera štednje. Između ostalog, radi se o smanjenim izdvajanjima za nezaposlene i regresu za godišnji odmor za državne službenike. Premijer Koeljo i njegova konzervativna vlada, primorani su da razmišljaju o alternativama. Povećanja poreza neće biti, premijer je već najavio uštede u oblasti socijalnih osiguranja, u zdravstvu, obrazovanju i javnim preduzećima.

Očekuju se protesti građana

Građani će verovatno ponovo izaći na ulice. Međutim, ekonomisti smatraju da je Koeljov plan jedino moguće rešenje: „Cilj je da se u zemlju vrati dinamika privrednog rasta“, kaže u razgovoru za DW Jens Boizen-Hogrefe iz nemačkog Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu. Povećanje poreza je kontraproduktivno. Dakle, troškovi moraju biti dodatno smanjeni.

Još uvek je nejasno koliko je tačno od ukupno pet milijardi evra, koje je trebalo uštedeti u budžetu za 2013. godinu, eliminisano zbog sudske presude. Sudeći po medijskim izveštajima, radi se od 900 miliona do 1,35 milijardi evra.

Hans-Joahim Bomer, generalni direktor Nemačko-portugalske privredno-industrijske komore kaže da je presuda zaista „korak unazad“, ali ne i „nokaut za vladu“. To je, podseća, bila „normalna, demokratska procedura“. Bomer, koji je 15 godina živeo u Portugaliji, ne veruje da će zbog toga Koeljova vlada desnog centra pasti. Vladu je, inače, podržao i portugalski predsednik Anibal Kavako Silva.

Čak i ako bude smene vlasti, štednja se mora nastaviti

Čak i ako bi Portugalija dobila novu vladu, po mišljenju ekonomskih stručnjaka, mere štednje ne bi trebalo promeniti. Konačno, zemlja se u maju 2011. obavezala da u periodu 2012-2014. uštedi od oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda. U to vreme, na vlasti su bili socijalisti. Druge dve glavne partije, konzervativci stranke PSD, sa premijerom Koeljom na čelu i takođe konzervativna Narodna stranka PP, taj plan su podržale.

Socijalisti, sada u opoziciji, ipak vrše pritisak na vladu, mada su oni bili ti koji su pregovarali o uslovima hitnih kredita: „Sada se već budi skepsa oko toga da li će Portugalija naredne godine stvarno biti u stanju da se vrati na finansijska tržišta“, kaže Bojzen-Horgrefe. Takođe nije neverovatno da će Trojka malo popustiti u svojim strogim zahtevima.

Autorke: Dženifer Fracek / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković