Plata se može potrošiti samo jednom

„Kriza? Ne, na nju ne moramo da čekamo – odavno je stigla“, kaže Franko Maljoko trgovac ribom na pariskoj pijaci na veliko Rinži i dodaje: „Potražnja opada, to utiče na cene. Srećom, snabdevamo i vrhunske restorane, tamo se kriza još ne oseća“.

U pola tri ujutro u modernu halu za prodaju ribe stižu paleti, ugostitelji i trgovci na veliko razgledaju pristiglu ribu i školjke.

Stomak Pariza

Posao na pijaci je u punom jeku – svake godine u hale nedaleko od aerodroma Orli stiže 26 hiljada kamiona. Nekada je pijaca na veliko, poznata kao „stomak Pariza“ bila u centru, a onda je postalo pretesno i premeštena je u blizinu aerodroma. Danas je to mali grad sa restoranima, hotelima, radionicama i sopstvenim snabdevanjem. Tu se trguje na veliko ribom, mesom, živinom, mlečnim proizvodima, delikatesama. U 1.200 firmi radi oko 12 hiljada ljudi i odavde se snabdeva 18 miliona potrošača sa milion i po tona namirnica. Godišnji promet prelazi sedam i po milijardi evra.

Uprkos upečatljivim statističkim podacima „stomak Pariza“ ne oseća se najbolje. Ne žali se samo trgovac ribom Franko na pad prometa, prilično turobno raspoloženje vlada i u susednoj hali u kojoj se prodaju voće i povrće.

Svega osim kupaca

Ponuda je internacionalna: ananas iz Kameruna, voće iz Kenije, limete iz Meksika, slatki krompir iz Tunisa, grejpfrut iz Floride – ima čak i karfiola iz Francuske. Međutim, Alen, koji trguje povrćem, kaže:“Naravno, ovde ima svega iz celog sveta, ali potražnja pada“.

I Natalija koja prodaje cveće ima razloga za brigu: „Ruže i orhideje su svakako luksuzni proizvodi i kada ponestane novca odustaje se od buketa za ženu“.

A u hali sa mesom mesar Žan kaže:

„Plata može da se potroši samo jedanput. I ako porodice plaćaju tri mobilna telefona i Internet, onda naravno nema interesovanja za fino pečenje“.

Međutim, te brige ne muče Denisa koji prodaje šampanjac i vrhunska vina. „Upravo sada krajem godine posao ide fantastično. Za našim proizvodima uvek postoji interesovanje“. Nije preterano zabrinut ni za budućnost - tu vrstu proizvoda kupuju bogati i oni koji nešto slave – a bogatih i razloga za slavlje uvek će biti, smatra Denis.