Plava karta je omanula?

Prepreke za dobijanje radnog mesta u Nemačkoj putem plave karte (Blue Card) su od avgusta bitno smanjene. Ali očekivani priliv kvalifikovane radne snage je za sada izostao. Za Štefana Hardegea iz Nemačke industrijske i privredne komore (DIHK) prerano je za izvlačenje zaključaka. Sada je važno da se stručnjaci vrbuju u inostranstvu. „U prošlosti stručnjacima nije bilo lako da dođu na rad u Nemačku. Sada je to postalo mnogo jednostavnije. Ali oni za to moraju saznati. Moramo ih informisati i zainteresovati za Nemačku“, kaže Hardege.

Visokoobrazovani iz zemalja koje nisu u sastavu Evropske unije moraju imati ugovor sa poslodavcem koji im donosi najmanje 44.800 evra godišnje – tada mogu zatražiti plavu kartu za dugoročniji boravak u Nemačkoj. Ranije se tražilo da stranac zarađuju 66.000 evra – što je bilo uglavnom nerealno mnogo. Plava karta je zapravo pojednostavljena dozvola za boravak u Nemačkoj, koja se najpre dodeljuje na tri godine.

Gunila Finke iz Veća nemačkih fondacija za integraciju i migraciju takođe smatra da je pogrešno govoriti da je plava karta propala. Nemačka je decenijama gradila imidž zemlje koja nije useljenička. Takav imidž se ne menja preko noći samo zato što je usvojen novi zakon, kaže ona. U mnogim branšama u Nemačkoj godinama nedostaje kvalifikovana radna snaga, posebno u mašinskoj industriji i industriji proizvodnje aviona, u naučno-istraživačkom sektoru ali i u oblasti medicinske nege, kaže Stefan Hardege. „Zanimljivo je da se ne traže samo inženjeri ili akademici već se ne mogu naći ni odgovarajući kandidati sa zanatima ili srednjom stručnom spremom.“

Snažnije vrbovati „mozgove“

Nemačka agencija za rad nakon očekuje da će do 2025. Nemačkoj nedostajati 3,5 miliona kvalifikovanih i visoko kvalifikovanih radnika. Kristof Mecler iz Instituta za nemačku privredu u Kelnu (IW) smatra plavu kartu pozitivnim signalom za stranu radnu snagu. Dodaje da se vrbovanje „mozgova“ mora pojačati uvođenjem raznih inicijativa. Tako su nemačka preduzeća usvojila tzv. „Povelju raznolikosti i multikulturalnosti“. „Čak 1.250 preduzeća se obavezalo da poželi posebnu dobrodošlicu ljudima različitog porekla.

Postoje i različite inicijative na saveznom i pokrajinskom nivou. Jedna od njih je i internet strana Make it in Germany. Mladi inženjer iz Indije tu se može informisati o tome kakav je život u Nemačkoj i šta tu može da očekuje. A može pogledate i koje su nemačke institucije u blizini od kojih može dobiti prve informacije kao što je Geteov institut", kaže Kristof Mecler iz Instituta za nemačku privredu u Kelnu (IW).

Ni ljudi koji sa stranom diplomom ili zanatom, koji žive u Nemačkoj, do sada nisu imali šansi da tako lako nađu posao u svojoj struci. Najčešće im diplome nisu bile priznate. I tu se mnogo toga promenilo, kaže Kristof Mecler. „Tu postoji centralni portal koji daje sve informacije. Adresa je: bq-portal. Tu preduzeća i Trgovačke komore mogu pogledati kakvi su obrazovni sistemi u drugim zemljama. To pomaže ne samo onima koji treba da dođu već i onima koji su već tu da se u obzir uzme sav potencijal koji nude, zaključuje Mecler.

Autori: Monika Lomiler / Jasmina Ro7e
Odg. urednik: Ivan Đerković