Plava karta za potražioce azila?

Plava karta ili "Blue Card" je dozvola boravka koja visokokvalifikovanim državljanima zemalja koje nisu clanice EU dozvoljava da u zemljama EU zaraduju novac. Osnovni uslov za podnošenje zahteva za dobijanje Plave karte u Nemackoj je do sada bio radni ugovor sa firmom koja ima sedište u Nemackoj. Politicki progonjene osobe i ratne izbeglice po pravilu za to nemaju potrebnu vizu. Zbog toga je Savezna agencija za zapošljavanje zatražila drugacija pravila za potražioce azila.

Dozvola boravaka za visokokvalifikovane

Ako se potražiocima azila dozvoli da zaraduju, onda bi to navelo bi veci broj ljudi da zatraže azil - ovom logikom se vodi poslanik CDU u Bundestagu i sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ginter Krings protiveci se toj ideji. Plava karta kao podsticaj za ilegalno useljavanje? Vido Gajs, strucnjak za useljavanje i tržište rada u Instititu za nemacku privredu u Kelnu ne veruje „da vecina izbeglica uopšte dolazi u obzir za dobijanje Plave karte“.

Osnovni preduslov za dobijanje Plave karte je priznata akademska diploma i ugovor o radu kojim je garantovana natprosecna zarada u Nemackoj: trenutno taj limit iznosi najmanje 46.400 evra. Niža zarada, tacnije 37.752 evra je dozovljena samo za posebno deficitarna zanimanja. U tu kategrotriju spadaju inženjeri, naucnici, informaticari i lekari. Gajs procenjuje da dve trecine, od 240.000 podnosilaca zahteva za azil u Nemackoj, nema nikakvo zanimanje.

Nema krijumcara za akademske gradane

Smisao Plave karte je da reši nedostatak strucne radne snage u zemljama EU. Dakle, ukljucivanje potražilaca azila u ovaj projekat bi bilo u duhu zakona. Mnogima je nemoguce da koriste uobicajenu proceduru, da u svojoj domovini zatraže vizu za rad u Nemackoj, jer su politicki gonjeni ili dolaze iz ratnog podrucja. Medutim, za one koji su kvalfikovani za radnu vizu, bilo bi jednostavnije da direktno podnesu taj zahtev i da ne pokušavaju da idu preko zahteva za azil. „Cak i ako proces dobijanja dozvole za rad, zavisno do savezne zemlje i lokalnih vlasti, traje i po tri meseca pa i duže, sigurno niko nece doci na ideju da organizuje krijumcarnje akademskih gradana“, smatra Gajs.

Nema podsticaja za one koji nemaju nikakve šanse

Gajs takode ne veruje ni u iracionalni psihološki efekat. Teoretski je moguce da vest o Plavoj karti za potražioce azila, privuce i ljude koji nemaju realne šanse da je dobiju. Medutim, Gajs kaže da u Aziji vec kruže price o pozamašnim novcanim dobrodošlicama, a u Africi da svako može da ostane i radi u Nemackoj. I zato on ne veruje da bi Plava karta mogla da podstakne širenje takvih glasina.Romin Kan, referent za migracionu politiku u sindikatu Verdi kaže: „Plava karta za vecinu useljenika nije atraktivna jer ih u drugim zemljma radije primaju." On se zalaže za primanje ne samo akademskih gradana, vec i ljudi sa nižim stepenom strucne obuke.

Vido Gajs smatra da je potrebna revizija celokupnog nemackog zakona o useljavanju: „To je zaista toliko komplikovano da cak i savetovališta ne znaju uvek sve propise“. Druge zemlje kao što su Australija i Novi Zeland su otišle mnogo dalje: „Bilo bi razumnije da se više vrednuje sveukupna šansa neke osobe za integraciju u društvo i na tržište rada, a ne toliko univerzitetska diploma“.Medutim, prilikom donošenja odluke o azilu, takvi aspekti ne bi smeli da imaju bilo kakvu ulogu. To smatra i Kan: „Humanitarno useljavanje mora da se odobrava nezavisno od ekonomskih interesa“.

Potražiocima azila treba omoguciti put ka tržištu rada iz više razloga, izmedu ostalog i zbog toga što država tako štedi novac i delom rešava problem sa nedostatkom naraštaja, smatraju strucnjaci Kan i Gajs.