Ples za slobodnu dušu

Na premijere Pine Bauš dolazi ceo Vupertal, svi žele da učestvuju u slavlju umetnice i njenih plesača. Na premijerama se ima osećaj da slušaoci žele da izraze svoju zahvalnost što plesna grupa nikada nije napustila grad koji dugo prema plesačima nije bio nimalo srdačan. „Jednom smo ozbiljno raspravljali o mogućnosti da se preselimo u Pariz. Bila sam veoma iznenađena kad su mi članovi ansambla rekli da bi želeli da ostanu u Vupertalu. Tada sam shvatila da oni ovde rado rade."

Vupertal je običan grad, kaže Pina Bauš i to je vrlo važno za njen rad. Ipak, građanima Vupertala je ono što su od 1974. godine mogli da vide u gradskom pozorištu bilo suviše svakodnevno. Najpre prizemni, oznojeni, moderni ples a zatim uvek iznova nove varijante plesa, ali i pevanja, svakodnevnih pokreta, dečijih igara, udaranja o zid, čupanja za kosu, pričanja svakodnevnih priča, ležanja, sedenja ili jednostavno stajanja i pušenja cigare.

„Mene ne interesuje kako se ljudi kreću nego šta ih pokreće“

Reči Pine Bauš. A za plesačicu Malou Airaudo, koja se već dugo nalazi u ansamblu upravo je ovo bio razlog da dođe u Vupertal. „Šta ja kao plesačica želim od koreografa? Kao prvo, želim da to bude čovek sa svim onim što čoveka odlikuje. To je najvažnije. Dakle, strpljenje. Uvek iznova pokušavati. Uvek pokušati da se pronađe ono što je važno, zbog čega plešemo. Znači ne plesati da bi se plesalo nego se pitati zašto to radimo. Verujem da sam sve to našla kod Pine Bauš i to je fantastično.“

Svetski, pa lokalni uspeh

Predstave Pine Baš su dugo izazivale rasprave u javnosti. Jedni su smatrali da je ova umetnica inovator plesa, dok su drugi lupali vratima i napuštali njena izvođenja i bunili se zbog prosipanja para. Pina Bauš je uporno nastavljala dalje, svake godine je izlazila sa novom premijerom. I onda je došao uspeh. U Parizu, Rimu, Njujorku.

U jednom trenutku su i skeptični građani Vupertala shvatili da pred svojim vratima imaju mogućnost da dožive nešto nesvakidašnje. Plesne večeri u kojima se oseća tuga koja vas čini veselim ili veselja zbog koga se plače. Još dugo nakon napuštanja pozorišta gledalac ima osećaj da mu je duša slobodna.

Ima i nezadovoljnih...

Ipak nisu svi zadovoljni radom ovog plesnog teatra. Predstave su poslednjih godina izgubile prijašnju radikalnost. One su šarene i vesele ali i pomalo bespomoćne i dosadne. Kad u novom komadu jedna plesačica izvrne svoju tašnu i pri tom viče da je prazna, poneko u toj slici vidi simboliku nekreativnosti Pine Bauš. Sa tim se ne slaže jedna gledateljka: "Pina i ja smo približnih godina. Primećujem kod nje i razvoj na ljudskom ili bolje reći ženskom planu. Osim toga primećujem i određeni ljudski razvoj ili bolje reći ženski razvoj."

Aplauz za delo Pine Bauš

Na premijeri u Vupertalu publika je na nogama burno pozdravila izvođače i rediteljku. Publika u Vupertalu voli svoju koreografkinju i posmatraču sa strane izgleda kao da tapšu svim njenim ostvarenjima a ne samo poslednjoj premijeri.