Pljačke u albanskim crkvama

Freske u jednoj maloj pravoslavnoj crkvi kod Elbasana u centralnoj Albaniji uništene su noževima i sekirama. Oni koji su ih uništili, želeli su zapravo samo da ih skinu od zidova i odnesu. To, međutim, nije bio ni prvi, a ni jedini slučaj takve krađe umetničkih dela u Albaniji. U februaru su, na primer, kriminalci na jednako brutalan način pokušali da se domognu fresaka u crkvi na jugu zemlje, u Himari. Većinu tih dela, koja očigledno magično privlače raznorazne lopove, napravio je u 16. veku ikonopisac Onufrije, jedan od najpoznatijih u srednjevekovnoj umetnosti Albanije.

Niko od lopova do sada nije uhapšen

„Već 20 godina se pravoslavne crkve na jugu Albanije redovno pljačkaju. I ne kradu se samo ikone i freske, već i drugi sakralni predmeti koji imaju istorijsku vrednost. Godine 1990, u Albaniji je popisano oko 12.000 ikona i fresaka, ali danas više niko ne može sa sigurnošću da kaže koliko ih je još ostalo“, kaže profesor arheologije i restaurator, Đerđ Frašeri. Prema njegovom mišljenju, vlada čini premalo kako bi zaštitila kulturnu baštinu i kao dokaz za to on navodi da do sada ni jedan kriminalac koji je odneo ili uništio ikone, nije uhapšen pa tako ni kažnjen.

Ali to nije sve. Kako navodi Gentijan Stratoberda, arhitekta i direktor Kancelarije za zaštitu kulturne baštine u pravoslavnim crkvama Albanije, poslednjih godina sve se češće organizuju razne izložbe na kojima su izložene upravo freske. Jedino što njihovo poreklo najčešće ostaje tajna. „Hteli mi to da znamo ili ne, očigledno da postoji ogromno crno tržište na kojem su ikone itekako tražene“, kaže Stratoberda.

Prvi protesti za zaštitu kulturnog dobra

Najveći broj ikona i fresaka koje se mogu videti na spomenutim izložbama najverovatnije potiču iz ravnice Mizakija u centralnoj Albaniji. Tu su srednjevekovni umetnici svoje crkve naročito bogato oslikavali i ukrašavali. „Tamo je opljačkano bar 13 crkava. Te crkve sada više nemaju ni ono najpotrebnije. Odatle su čak odneti i ikonostasi“, kaže Stratoberda.

Do sada javnost nije preterano reagovala na te činjenice. Ali, nakon oštećenja i pljačke fresaka slikara Onufrija, takva situacija se ipak polako menja. Forum za zaštitu kulturne baštine već je organizovao nekoliko protestnih na kojima su okupljeni izrazili svoje nezadovoljstvo neefikasnošću države i čak zatražili smenu ministra kulture. Ministarstvo kulture sada je naredilo posebne kontrole kamerama u čak 51. crkvi širom Albanije. Kamere bi trebalo da budu instalirane do kraja aprila. No, Stratoberda kaže da se boji da bi i one mogle da budu ukradene ili oštećene, a podseća i na činjenicu da su nestašice struje Albaniji i danas česte. „Osim toga, ti sistemi sigurno neće funkcionisati u crkvama koje se nalaze van gradova i naseljenih mesta. Tamo policija ionako može da dođe tek za nekoliko sati, a do tada su lopovi već kilometrima daleko. Mislim da bi država trebalo da obezbedi naoružane čuvare koji bi čuvali freske u crkvama“, kaže Stratoberda.

„Gubimo naš identitet“

Paradoksalno, ali očigledno istinito, je da su dela crkvene umetnosti tokom komunističke diktature bila bolje obezbeđena i čuvana nego danas – iako je u to vreme praktikovanje vere bilo strogo zabranjeno, a i sama ondašnja vlada uništila je i srušila mnoge crkve. No, s druge strane, komunisti su očigledno na freske i ikone gledali kao na deo nacionalnog kulturnog dobra koje vredi zaštititi. „Danas se očigledno oko toga više ne brine gotovo niko. Kada sam ja predavao na fakultetu, poseta crkvama je bila obavezna. Danas većina albanskih studenata po prvi put čuje za ikonopisca Onufrija tek kada se u novinama pojave određeni naslovi i tekstovi vezani za pljačku“, kaže slikar i restaurator Hasan Nalban.

Uništenje pravoslavnih crkvi predstavlja i gubitak za pripadnike te veroispovesti, ali i za vernike drugih religija. „Mi time gubimo naš identitet. Možda je to nekima svejedno, jer ne pripadaju toj hrišćanskoj zajednici, ali takvo uništavanje predstavlja i gubitak nacionalne kulturne baštine albanskog naroda. I ako one u potpunosti nestanu, s njima će nestati i svedoci naše istorije stare oko 1.500 godina“, zaključuje Stratoberda.

Autorke: Angelina Verbica / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković