Plzenj - Evropska kulturna prestonica 2015.

Katedrala Sv. Bartolomeja poput kompasa posetiocima pokazuje put u centar grada. Sa najvišeg crkvenog tornja u Češkoj, može se videti jedan od najvećih trgova u Evropi. Gradska skupština u kojoj sedi gradonačelnik Martin Zrzavecki, predstavlja renesansno remek-delo. "Grad Plzenj je postigao ogroman napredak nakon demokratskih promena tokom 90-ih", kaže Zrzavecki. "Pre toga je Plzenj bio industrijski grad. Danas smo moderni grad koji se svakodnevno razvija." Ali jedno se nije promenilo: pivo je i danas usko povezano sa imenom grada: Urquell pils spada među najpoznatija piva u svetu. Godišnje se proizvede više od četiri miliona hektolitara.

Pola miliona turista u pivari

Velike grupe posetilaca prolaze prostranim objektima pivare i obilaze istorijske podrume. Godišnje tuda prođe više od pola miliona turista. Duboko ispod zemlje posetiocima o proizvodnji piva priča vodič Berka. Za njega pivo nije samo napitak: "Pivo povezuje narode, nezavisno od granica. Kod nas u Češkoj ono je važan deo kulture - isto kao i u Bavarskoj. Ljubav za pivom oseti se na obe strane."

Na glavnom trgu okreće se Le Manège Carré Senart. Ovo umetničko delo iz Francuske simbol je željene promene imidža grada, kaže direktor Jiri Suhanek i objašnjava. "Želimo da se Plzenj ne doživljava samo kao industrijski grad i grad piva, nego i kao kulturna metropola. To je dugoročan proces." Scenario za novu ulogu Plzenja piše Petr Forman, sin poznatog holivudskog reditelja Miloša Formana. Kao umetnički direktor zadužen za organizaciju godine Evropske prestonice kulture, on za 2015, planira brojne izložbe, plesne priredbe, pozorišne predstave, festivale i koncerte. "Moja velika želja je da pokažem ljudima čitavu kulturnu paletu. Reč je o promeni mentaliteta. Mnogim građanima nedostaje iskustvo iz drugih zemalja i kultura. Šteta je što su tako zatvoreni."

Zato je zvanični moto ove godine Evropske kulturne prestonice Open up. Plzenj bi trebalo da se probudi iz dubokog sna i otvori za nove kulturne uticaje i iskustva. Decenije komunizma ostavile su tragove, koji su i danas vidljivi. "Kultura je u Plzenju uvek bila zanemarena", kaže Forman. "Ljudi su petkom radije odlazili na selo nego u pozorište. Ali to polako menja. Važno je da u ovoj godini i dalje radimo na tome."

"Troškove moramo da snosimo sami"

Dve tramvajske stanice od istorijskog gradskog jezgra, nalazi se Plzenj koji je za većinu posetilaca nepoznat. U zgradi pored Južnog železničke stanice, Martin Cernik je zajedno sa mladim umetnicima, glumcima i muzičarima, pre nekoliko godina osnovao alternativni kulturni centar. Doduše, mnogi projekti zbog štednje nisu mogli da budu realizovani. "Na žalost, podrška iz Evrope i Praga nije onakva kakva bi trebalo da bude", žali se Cernik. "U drugim zemljama je državna i evropska podrška daleko veća. Grad Plzenj zato najveći deo troškova snosi sam."

Umanjeni budžet za godinu Evropske kulturne prestolnice prisiljava organizatore da posegnu za poznatim. Ivica i Marica se svađaju sa vešticom u kućici od medenjaka. Ugledno pozorište lutaka "Alfa", važi za jednu od glavnih gradskih atrakcija. Mnogi upozoravaju da bi ova godina mogla biti zapamćena po bankrotu gradske vlasti.

"Finansijski problemi dolaze nakon 2015."

Krajem 2012. direktor organizacije godine Evropske prestonice kulture, Tomas Frojda, odlučio je da podnese ostavku. "Sada sve izgleda divno. Program je tu. Ali najveći problemi će doći nakon 2015, kada će grad morati da pokrije sve troškove i ustanovi da nema novca za dalje normalno funkcionisanje", kaže Frojda.

Ali uprkos crnim prognozama, organizatori se raduju ovoj godini. Vrhunac kulturnih događaja predstavljaju koncerti, koji će biti održani u raskošno obnovljenoj sinagogi. Plzenj u novoj 2015. želi da priseti svoje duge istorije, koju su obeležili jevreji. A gradonačelnik Zrzavecki je već sada uveren da će se njegov grad dostojno predstaviti u godini Evropske kulturne prestonice – uprkos svim kulturnopolitičkim problemima i hroničnom nedostatku novca. "Situacija je složena", priznaje gradonačelnik i dodaje. "Ali ja to uvek upoređujem sa automobilima. Mi Česi vozimo Škodu, a ne Mercedes, kao recimo u Nemačkoj. Zato je naša godina Evropske prestonice kulture solidna Škoda, koja za pristojnu cenu, ipak nudi dobar kvalitet."