Počelo je od Beotovena

«Evropa je pravi džin. Ona jeste ono čega se Amerikanci plaše. Mi smo na prekretnici i moramo da se odlučimo: Za rat ili za Mir?A to je danas najveća dilema čovečanstva. I sve moje nade su u krilu Evrope. I nadam se da to političari i obični ljudi čuju», govori i danas Mikis Teodorakis.

Rođen je 1925. na ostrvu Hios, kao i njegov veliki prethodnik, pesnik Homer. Još u detinjstvu je gledao jedan film o Betovenu. «Gledao sam taj film zajedno sa mojim ocem. Bio sam očaran», pričao je Teodorakis. Tako je sve počelo. Kasnije je Mikis studirao muziku. Za vreme Drugog svetskog rata je bio u pokretu otpora. Konačno, u vreme građanskog rata 1947. do 1949. je stao na stranu levice. Bio je u zatočeništvu. Sve vreme je u sebi i sa sobom nosio muziku.

Kao kompozitor je Teodorakis postao poznat posle filma «Aleksis Zorbas», početkom šezdesetih godina, za koji je komponovao muziku koja je posle postala neka vrsta tajne himne Grčke. Teodorakis nije prekidao svoju političku aktivnost. U periodu između 1967. i 1974, u vreme pukovnika, je Teodorakis opet bio u pokretu otpora. Biva hapšen, mučen. Od 1974. je u francuskom egzilu. Tu su nastale neke od njegovih najučvenijih songova, kao na primer «Canto General».

Po obnavljanju demokratije, 1974, se Mikis Teodorakis vratio u domovinu. Postao je polsanik komunista u parlamentu, u koje se brzo razočarao, te je prešao na stranu konzervativaca. Neko vreme je bio i ministar. Potom se zbližio sa socijalistima. Niko Teodorakisa nije obeležio kao oportunistu. Bio je, i ostao je, iskren. Ostao je «glas naroda», kažu i danas za njega svi. Poštuju ga svi.